У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 15. фебруара 2024. године, када наша Света црква прославља празник Сретења Господњег, одслужена је Света литургија којом је началствовао протојереј Предраг Шћепановић. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, јереји: Хаџи Слободан Петровић, Велимир Бугарин, Зоран Јовићевић, као и ђакон Ведран Грмуша.
У току Свете литургије сабранима у овоме светоме храму обратио се пастирском празничном бесједом началствујући протојереј Предраг Шћепановић, парох толошки и архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски.
,,Ево дана радоснога којег нам је Господ подарио скидајући оно вјековно проклетство са човјека јер долази Син Божији – Творац неба и земље да буде држан у рукама, у наручју праведнога Симеона коме не људска памет већ Дух Свети откри да ће Онај кога он држи бити спаситељ свијета и да ће многе подићи и оборити и да ће бити знак против кога ће се говорити”, подсјетио је отац.
У наставку је акцентовао да нам је Господ својим доласком донио ослобођење, те да је слобода коју Бог дарује истинска срећа, подсјећајући и на етимологију ријечи срећа која води значење од ријечи сретење:
,,Од стварања свијета, а нарочито од доласка Бога у овај свијет – Од Божића, људи се дијеле по томе да ли су за Бога или против Бога. То ослобођење које нам је донио Господ је истинска срећа, а словенска ријеч срећа је од ријечи сретење – срести се, јер ако се са Богом не сретнемо и са човјеком, онда наш живот нема дубљи и вјечни смисао.”
Прота Предраг је подвукао да је Сретење Господње најсудбоноснији сусрет у историји рода људског и у нашим животима понаособ:
,,Гсопод васкрсли, јачи од смрти, долази у данашњи дан да се сретне са човјеком, а то је најсудбоноснији сусрет у историји рода људског и у нашим животима – сусрет са Богом. Онај који сретне Бога биће вавијек сретан.”
Он је у наставку подсјетио да се на данашњи дан под вођством великог вожда Карађорђа подигао Први српско устанак за ослобођење од турског ига:
,,Са овим ослобођењем, дошло је и ослобођење прије 220 година, када је од суза сиротиње раје, од које су пропиштала небеса, Бог уздигао великога вожда српскога Карађорђа који на данашњи дан у Марићевића јарузи, у Орашцу – Шумадији, над крстом проте Атанасија Буковачког подиже Први српски устанак.”
Прота Предраг се осврнуо и на све мање устанке који су претходили Првом српском устанку и који су утрли пут слободи рода нашега:
,,У данашњи дан клањамо се онима који су дали све да ово наше тло сачува сјај, пркос и достојанство иако је овом устанку претходило тридесет мањих устанака од Кочине Крајине, до битке на Мартинићима, Крусима, било је то све за коначно ослобођење српскога народа од Отоманског ропства. Зато је данас велики дан јер славимо оне који су животе, кости, крв, младост своју уградили да би ми живјели у физичкој слободи, јер дуга бјеше ноћ ропства, па и Његош, универзални дух, посвети свој неувели Горски вијенац хероју тополскоме – Карађорђу бесмртноме.”
У другом дијелу пастирског слова прота Предраг је говорио о још једном важном догађају који је записан вјечно у празнику Сретења Господњег, а то је доношење великог Сретењског устава који је заогрнут човјекољубљем гарантовао слободу сваком човјеку, што је саобразно највећем Божијем дару – дару слободе:
,,На данашњи дан, 1835. године, донесен је Сретењски устав тако да је сваки роб који се нашао на територији Србије постајао аутоматски слободан човјек и ми се дичимо пред свијетом да у тој држави није било робова. Дај Боже да сви људи на овоме свијету и у далекој Африци, гдје још постоје они који су потлачени, и у другим мјестима на овом свијету, стекну слободу, јер нас је Бог створио слободне.
На данашњи дан се упокојио велики човјек и војвода кучки – Марко Миљанов Поповић 1901. године, а рођен на Марковдан, зато је и добио име Марко. Нека овај данашњи дан Сретења буде дан који ће нас подстаћи да се сретамо са Господом, да доводимо нашу дјецу у храмове, да долазимо и посјећујемо свете службе и сједињујемо се у најприснијем загрљају са Господом”, поручио је напослијетку протојереј Предраг Шћепановић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
