Velibor Džomić

Prota Velibor Džomić za „Vesti“: Tačka na lažnu crkvu

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, jedan je od onih koji su tokom prethodnih meseci odbacivali mogućnost tzv. ukrajinskog scenarija u Crnoj Gori.

U razgovoru za „Vesti“ pitamo ga da li je pismo carigradskog patrijarha Vartolomeja u kojem on Milu Đukanoviću poručuje da za njega postoji samo Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve, otklonjena svaka sumnja da bi nekakva crnogorska prvoslavna crkva mogla da dobije autokefalnost?

– Neki su Boga molili da se dogodi tzv. ukrajinizacija Crne Gore. Danas mogu da potvrdim da od toga ne može biti ništa ne samo u crkvenom, nego ni u geopolitičkom smislu. Dokaza za to imam sijaset.

Ako Vaseljenska patrijaršija neće dati tomos o autokefalnosti, kojem bi potezu mogao da pribegne režim u Podgorici, u nastojanju da tzv. CPC prizna i neko mimo režima?

– Tomosa za tu samozvanu družinu niti je bilo, niti ima, niti će biti. Tomos već postoji i on se isključivo odnosi na našu Patrijaršiju. Samozvance koje nikad niko iz Crkve ne može priznati i prihvatiti mogu da kade i svetogorskim tamjanom usred Skupštine Crne Gore, ali to nije i ne može biti Crkva Hristova. I to verujući narod i vidi i zna i oseća. Retko se koji drzne da mu raščinjeni sveštenik baja nad detetom.

Postoje mišljenja da bi Đukanović mogao da se obrati Vatikanu i da se ide na unijaćenje?

– Postoje svakakva mišljenja, ali mislim da je ovo nerealno. Nikome od pravoslavnih sveštenika i vernika u Crnoj Gori ne pada na pamet da se unijati. A nekršteni i ateisti ne mogu da se unijate. Da bi se neko unijatio mora prvo da bude kršten u Pravoslavnoj crkvi, a takvih tamo ima samo nekoliko.

Kako ocenjujete pojedina mišljenja, pa čak i nekih sveštenika SPC, da je čitav bunt Mitropolije protiv predloženog zakona samo igra za javnost, a da iza svega stoji tajni dogovor mitropolita Amfilohija, Đukanovića i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja?

– Radi se o nedobronamernom izlivanju gluposti na društvenim mrežama i u žutoj štampi. U Crnoj Gori postoji pet pravoslavnih episkopa od kojih su četvorica eparhijski arhijereji, a jedan je vikarni. Mitropolit Amfilohije ne donosi sam odluke. Postoji i Episkopski savet koji čine ti arhijereji i koji je osnovao Sveti Arhijerejski Sabor SPC. Naši episkopi sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom čuvaju jedinstvo naše Crkve i svedoče ga na svakom koraku. Zato me žaloste takvi bezočni istupi neodgovornih ljudi koje na to podstiču sujeta ili neki sitni lični interes.

Imali ste dosta međunarodnih kontakata u poslednje vreme. Kako su Vaši sagovornici gledali na sporni Predlog zakona o slobodi veroispovesti?

– Nisam još sreo nijednog diplomatu ili predstavnika vlasti velikih država ili međunarodnih organizacija koji podržava najgora rešenja iz Predloga zakona. Naprotiv, svi do jednog ističu da sekularna država nema pravo da oduzima sakralne objekte, niti da se tim pitanjima bave na način koji je prezentovan u predloženom zakonu.

Vlada u Podgorici tvrdi da je mišljenjem Venecijanske komisije pozitivno ocenjen Predlog zakona, a Vi tvrdite suprotno. Na čemu bazirate svoju tvrdnju?

– Na onome što je napisano u mišljenju Venecijanske komisije i što sam pažljivo proučio. Imao sam priliku da vidim i Nacrt mišljenja koji je, bukvalno, „iskasapljen“ amandmanima na plenumu u Veneciji. Iz Vlade su prvo tvrdili da je Predlog zakona ocenjen pozitivno, a što je insinuiralo da su svi članovi dobili „zeleno svetlo“. A to nije tačno. Na 23 stranice gusto kucanog teksta ne staju pozitivna mišljenja nego kritike, primedbe, komentari, sugestije i obavezujuća uputstva. Ima i nekoliko pozitivnih komentara. Premijer Duško Marković je u Skupštini izjavio da će Vlada popraviti Predlog zakona. Pa, zašto popravljaju ako je, kako su tvrdili, Predlog zakona dobio pozitivno mišljenje u Veneciji?

Ako ova verzija zakona, ipak, bude usvojena, da li bi u budućnosti manastir Ostrog mogao biti oduzet od Mitropolije i dat na upravljanje samozvanoj CPC?

– Prvo i najvažnije, ne bih se smeo zakleti da će se naći neko da udari na ćivot Svetog Vasilija Ostroškog. Dovoljno je samo da se pročita njegovo zaveštanje i poruka onima koji bi atakovali na njegovu Svetinju. Živimo u vremenu čuda, pa je svašta moguće. Ali, ako bude po pravu i pravnom poretku u Crnoj Gori onda je to nemoguće.

Na kraju, postavlja se pitanje kako dalje?

– Hrišćanima je u tom pogledu najlakše, držati se Hrista gospoda i živeti i svedočiti veru po Evanđelju. Ali, u pogledu odnosa sa državnim vlastima u Crnoj Gori mi smo bili, jesmo i ostajemo otvoreni za dijalog i saradnju po najvažnijim pitanjima, pa i po pitanju budućeg zakona za koji smatramo da treba da se donese i doprinese punom uživanju prava na slobodu veroispovesti. Nije pametno da se Crna Gora posle 17 vekova od Milanskog edikta vraća u pretkonstantinovsku epohu.

Pridev srpski nije bio ni ranije

Jesu li u SPC bili svesni rizika oduzimanja hramova nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost? Je li to razlog što je zvanični naziv Mitropolije – Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska – bez pominjanja SPC?

– Istorijski posmatrano, Crna Gora je bila država i pre 2006. godine i obnavljanja nezavisnosti. Ni ranije, dok je Crna Gora bila kneževina i kraljevina, nikom nije padalo na pamet da oduzima nego da gradi, obnavlja i ulepšava hramove i da se moli Bogu u njima. Drugo, nije tačno da je Mitropolija menjala zvaničan naziv. Ona je oduvek bila i danas je Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska. Eparhije, čak ni po važećem Ustavu SPC nemaju pridev „srpska“ ispred naziva.

„Opasan“ Šumadinac

Protojerej-stavrofor Velibor Džomić (50) rođeni je Kraljevčanin. Doktorirao je prava, a uža specijalnost mu je upravo tema koja je sada u centru pažnje – odnos crkve i države u Srbiji i Crnoj Gori. Jedan od najbližih saradnika mitropolita Amfilohija godinama je koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.
Nakon procene Agencije za nacionalnu bezbednost da predstavlja opasnost za Crnu Goru, pre četiri godine je šest meseci bio persona non grata za vlasti u Podgorici. Odluku je oborio Upravni sud, a i Agencija se predomislila, pa je u avgustu 2015. usledio njegov trijumfalni povratak u Crnu Goru.

Izvor: vesti-online.com