У Недјељу двадесет другу по Педесетници, 5. новембра 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј Бранко Вујачић.
Проти Бранку саслуживали су протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереји: Миладин Кнежевић, Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се началствујући протојереј Бранко Вујачић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио на чувено Јеванђеље о богаташу и Лазару.
Ова јеванђелска прича говори о томе како је човјеку опасно да заборави, да презре, да не види свога ближњег, свога брата поред себе, макар он био најмањи, најнезнатнији и најнебитнији у његовом животу. Наиме, испред куће богаташа лежао је један убоги болесник Лазар, сав у ранама од опаке болести и пси су долазили да лижу његове ране.
Међутим, тај Лазар није, као што обично људи мисле, завидио богаташу и мислио о томе како би он волио да буде на његовом мјесту. Све што је Лазар желио је да једе од мрва које падају са трпезе господареве. Са друге стране, господар не само да није видио Лазара него није видио ни Бога, није ништа мислио о Богу него је мислио само о себи. Господар је био један егоистичан човјек а то видимо по томе што је стално приређивао себи гозбе. Онда се догађа и једноме и другоме нешто што је врло важно, што ће се свима догодити и на шта сви заборављају током овог живота, а то је час смрти.
,,Умријеше и један и други, и једног и другог сахранише а онда долази та мука и суд, или то што називамо паклом. А шта је пакао, браћо и сестре? Управо оно што је изабрао богаташ за вријеме свога живота. Пакао је одјељеност од Бога и одјељеност од ближњега свога” – бесједио је прота Бранко.
Он је нагласио да се име богаташа са разлогом не помиње у Јеванђељу, док је свједочанство Лазарево остало за примјер свим нараштајима, те да је његово име записано на Небесима:
,,Име богаташа се не помиње у Јеванђељу, ни у овом ни у оном свијету, док се име Лазара помиње свим поколењима за свједочанство свим народима о његовом животу и примјеру. Дакле, Лазарево је име написано на Небесима”.
Прота Бранко је у наставку подсјетио и на ријечи Светог Владике Николаја Охридског и Жичког који је тумачећи ову јеванђелску причу закључио да су дијелећи вријеме и простор, овај богаташ и убоги Лазар били заправо огледало духовног стања овог другога:
,,Како каже Свети Владика Николај, убоги Лазар и богаташ из јеванђелске приче су били један другом огледало. Убоги, сироти Лазар је био огледало богаташу да види своју душу, сиромашну и убогу. Док је Лазар гледајући материјално богатство богаташа у ствари гледао богатство своје душе”.
,,И ми требамо да се трудимо да живот сагледавамо из перспективе Бога, његовим очима, а не очима овог трулно, пролазног, пропадљивог свијета”. – поручио је он.
У другом дијелу бесједе прота Бранко је да се у слици и прилици богаташа и убогог Лазара заправо види слика и прилика раја и пакла:
,,У овој јеванђелској причи видимо јасно слику раја и пакла. Слику скромности, пажње, љубави, бриге и одсуства свега тога. У убогом и наизглед одбаченом Лазару из ове приче видимо и ми примјер како требамо да живимо и да се владамо у овоме свијету да би се радовали у Царству Божијем са Господом”.
Он је подсјетио да богаташ видно и споља није имао неких значајнијих преступа и гријехова, али да је у њему боравило нешто много опасније, а то је немисрдност:
,,Богаташ није имао неки велики наизглед гријех, није никога убио, није био развратник или нешто друго, али, презирао је убогога Лазара, био је немилосрдан богаташ живећи само ради одјеће и ради ситости”.
,,Господ нам јасно поручује да најприје требамо тражити Царства Божијега и правде његове и да ће нам се све остало придодати – оно материјално. Дакле, Господ нам јасно каже да првенствено живимо духовно, духовним животом, да тежимо животом и дјелима Царству Божијем непролазном и да се богатимо непролазним благом”. – закључио је напослијетку протојереј Бранко Вујачић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
