Гост радија Светигоре био је протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и старјешина Цркве светог Ђорђа под Горицом са којим смо разговарали о посту као начину живота.
О смислу и циљу поста као и о томе шта пост представља у животу хришћана отац Мирчета истиче да се он огледа у промјени живота појединца кроз посни стил живота без кога живот у Цркви не би био могућ: „Пост би укратко значио труд живота по Богу а да од себе, са друге стране, одстрањујемо и одбацијемо гријех и све оно што нас од Бога одваја. То је заправо пост, тај труд, сложено дјело које има велике духовне користи и плодове ако се пости онако како је то у духу Цркве и како је по благослову Цркве. То је непрестани подвиг да би смо Богу угодили и да би смо били Божији.“истакао је прота Мирчета.
Отац Мирчета се осврнуо на припремне седмице пред почетак Васкршњег поста у којима нас Црква припрема, како пише у стихирама, за „путовање на пучини поста“ а сада би требали то путовање да наставимо са више труда и усрдности да би смо дошли до циља, празника на празницима а то је Пасха Господња, односно пролазак из смрти у живот са Христом васкрслим.
О богослужбеним особеностима у току поста отац Мирчета је казао да су она карактеристична по лијепим богослужењима која су јединствена у току године: „Наравно прва седмица се назива Чиста зато што треба да се посебно потрудимо у том почетку и да уложимо посебан труд. Богослужења су интезивна и посебна. Оно што карактерише прве дане поста јесте Покајни Канон светог Андреја Критском који представља својеврсну богослужбену поезију која се чита на повечерју у прва четири дана поста и онда цијели Канон у петој седмици. Кроз овај Канон нам се даје духовна снага у току поста и наглашава се покајање. Пост заправо представља храњење људске душе оним садржајима који су најважнији а која добијамо кроз богослужења и читање Светог Писма. У ствари тај дух покајања који се пројављује у току поста нам помаже да се на прави начин изборимо са својим слабостима и гријесима и да тако очишћењи покајањем, молитвом и постом будемо учесници славља васкрсења Христовог.“
На крају разговора отац Мирчета је истакао потребу да се сви укључе у динамику поста, која би поред суздржавања од хране подразумијевала активно укључивање и посјећивање богослужења у црквама: „Ми се заправо кроз њих васпитавамо и дотичемо Онога због Кога постимо и ради чега постимо а такође је значајно да се наш пост види у добру у свакодневном животу у односима са нашим ближњима, и да се види да смо људи који се труде да по Богу живе.“
