У сриједу, 28. јуна 2023. године када наша Света Црква прославља спомен на Новомученике косовске, пострадале у Косовској битци на челу са Светим Великомучеником кнезом Лазаром, одслужена је Света Литургија којом је началствовао старјешина Саборног храма, протојереј Никола Пејовић. Проти Николи су саслуживали: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји: Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, јереј Зоран Јовићевић и ђакон Ведран Грмуша.
Благољепију свете службе допринијело је појање пјевнице Школе црквеног појања Свети Роман Слаткопојац коју води дипломирана музичка умјетница Марија Јовићевић, црквена музичарка, појац и диригент.
Непосредно пред Свету Тајну Причешћа свима сабранима у овоме Светоме Храму обратио се началствујући протојереј Никола Пејовић који се у уводном дијелу пастирског слова позвао на ријечи Преподобног Јустина Ћелијског који је нагласио да се парадокс Неба и Земље ријетко у ком народу остварио како је то случај у историји српског народа:
,,Преподобни Јустин Ћелијски казује да тај парадокс Неба и Земље се ријетко у ком народу остварио као у историји Српског народа. Наравно круна тог парадокса Неба и Земље, односно ходања по Земљи а држања Неба остварио се на Боју Косовскоме”.
Он је подсјетио да Косовска битла заправо није само историјски догађај, већ најдубљи метафизички и егзистенцијални догађај:
,,Онога тренутка кад су косовски мученици налили крвљу својом ту земљу они су је вазније ли на Небо, а Небо спустили на Земљу. Од тог тренутка Косовска битка није само историјски догађај него и најдубљи метафизички егзистенцијални догађај који опредјељује свакога човјека којем ће се царству приволети”.
Прота Никола је у наставку акцентовао да главни носилац косовског опредјељења јесте Свети Великомученик цар Лазар, који је ријетка личност владара у историји свеколиког рода људског који није био само владар, већ истински хришћанин, подвижник и молитвеник:
,,Носилац тог косовског опредјељења јесте Свети Великомученик цар Лазар. Ријетко која личност и ријетко који владар у историји може да се пореди са Светим Великомучеником косовским Лазаром. Нажалост Косово и питање Косова је преокупирано више политичким догађајима и стварностима па нам не да простора да размишљамо о Косовском завјету, а нарочито о Светом Великомученику Лазару”.
,,Цар Лазар је био велики подвижник, велики молитвеник, истински хришћанин. Није био само владар, јер да је био само владар он би се опредјељивао као и остали владари искључиво за круну земаљску и за земаљско царство. Он је у правом смислу носио Христа у себи и живио Христом. Њему Црква и Косово нису служили само за изговоре и за програме свога владања, него је он тиме дубоко и живио – велика личност у историји наше Цркве и нашег народа”. – бесједио је он.
Прота Никола је указао на чињеницу да Свети Великомученик цар Лазар јесте еклатантан примјер и владарима како требају владати и хришћанима какви вјерни свједоци тврде Божије вјере требају бити:
,,Као владалац треба да буде примјер свима који владају, а као ревносни хришћанин и исповједник и страдалник примјер сваком свештенику, епископу, монаху и монахињи, хришћанину. Када је добио власт, највише труда је улагао да разједињене српске земље држи у миру. Мир међу својим народом и добра воља су оно што су били његов програм и његов задатак”.
Он је подсјетио да су на рано опредјељење цара Лазара за Царство Небеско Косово и Косовски бој заправо ставили печат, који је печат и његов али и нашег народа:
,,Његово опредјељење за Царство Небеско било је присутно од самог почетка његовог живота и његовог владања. А Косово и Косовски бој су стављени печат на то његово опредјељење. То је његов печат али и печат нашег народа, јер Свети Великомученик цар Лазар заједно са својом војском и Косовским јунацима једном за свагда је опредијелио наш народ за Царство Небеско”.
У другом дијелу свог пастирског словам протојереј Никола Пејовић је поручио да Косовска битка није као друге битке, будући да су се из Косовске битке изродиле и наша култура и језик и морал, али и наше вјечно и небеско опредјељење:
,,Косовска битка није битка као што су друге битке, из те битке и тог небоземног догађаја изродила се наша култура, наш језик, наш морал и наше вјечно и небеско опредјељење. Изродила се наша нада и свако искушење које ће наш народ имати и наше надање ма какво оно било биће закопано на Косово у једну гробницу. Косово и Косовска гробница тиме су постала Христова гробница, Косово, тај простор који заузима и данашње границе Косова постаће наш град Јерусалим којег се ми како је говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије никада не смијемо и нећемо одрећи, јер он је срце нашега срца и зјеница нашега ока”.
Прота Никола је закључио да се Косовска битка одвија сваког дана у срцу сваког човјека, опредјељујући се и бирајући сваког дана између добра и зла:
,,Косово и Косовска битка се чини ми се браћо и сестре одигравају првенствено у срцу свакога човјека. Кад год бирамо свакога дана између добра и зла, ми се опредјељујемо као цар Лазар. Добро је оно чиме себе човјек веже за Небо и за Царство Небеско, а зло је оно што је везано за Земљу, јер овај свијет како и сам Господ каже лежи у злу”.
,,Када год се опредјељујемо за гријех или за врлину ми се опредјељујемо или за царство земаљско или царство небеско и у нама се одиграва Косовски бој. То је бој опредјељења за добро или зло, то је оно како стварамо своје односе у нашим породицама, у нашим заједницама, друштвима, државама и шире. Зато еј дивно ксф се у овај дан сјећамо Косовског боја и кад се сабирамо у светим Божијим црквама, јер тиме Небо спуштамо на Земљу, тиме постајемо и ми Косовци који свједоче и настављају завјет Косовски, као што смо хришћани и настављамо завјет хришћански, као што смо и Светосавџи и настављамо завјет и пут Светога оца нашега Саве”. – закључио је напослијетку протојереј Никола Пејовић.
Светим Тајнама Тијела и Крви Христове, приступио је и присајединио се вјерни народ у већем броју, а у даљем наставку службе, свештенство Саборног храма је одслужило парастос свим српским мученицима који су живот дали за Крст часни и слободу златну од Косовског боја па до дана данашњих.
Борис Мусић
