У Томину недјељу, 23. априла 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија којом је началствовао старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић. Проти Николи саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји: Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима у овоме Светтом Храму обратио се пастирским и празничним словом началствујући протојереј Никола Пејовић, који је у уводном дијелу обраћања указао на то да је Васкрсење Христово вододјелница која дијели људе на двије групе:
,,Васкрс као вододјелница историје људске, дијели људе на двије групе људи. Једна група је она која свој живот темељи на догађају Васкрсења Христовога, а друга је она која непрекидно преиспитује, сумња и доводи у питање овај величанствени и небоземни догађај”.
Прота Никола се осврнуо и на личност Светог апостола Томе, у којој се огледа сваки човјек:
,,Ево, недјељу дана послије тог славног догађаја Црква нам даје Апостола и Јеванђелисту Тома као једну личност у којој се огледа сваки човјек, нема човјека који у појединим тренуцима свога живота не посумња или не тражи да оно у шта вјерује макар мало опипа, додирне, да и на тај начин својим очима, ушима и свим својим чулима добије потврду за оно у шта вјерује”.
,,Цјелокупни савремени свијет је саздан управо на томе, само оно што се може очима видјети и ушима чути и рукама додирнути, то је оно на чему људи у великој мјери и данас темеље свој живот”. – закључио је он.
Прота Никола је затим нагласио да није случајно што је овај празник и овај дан и ова тако чудесна и величанствена личност Апостола Томе дата у овом догађају послије Васкрсења Христовога:
,,Није случајно што је овај празник и овај дан и ова тако чудесна и величанствена личност Апостола Томе дата у овом догађају послије Васкрсења Христовога. Чини ми се да овим Црква још једном потврђује да најбоље зна природу човјекову, да неће да нам покаже овај догађај као неки магијски чин у коме је Христос Васкрсао и одједном су сви као на неком тастеру и чаробном штапићу морали да повјерују у тај догађај”
Он је подсјетио да и данас као и тада у вријеме непосредно након Васкрсења Христовог постоји та сумња, постоји то трагање, постоји непрекидно преиспитивање и себе и вјере:
,,И тада као и данас, постоји та сумња, постоји то трагање, постоји непрекидно преиспитивање и себе и вјере и зато апостол Тома како каже отац Јустин се насумњао за све сумњалице. Господ није презрио ту његову сумњу, не само да није презрио, него је сам дошао да испуни оно што је апостол Тома желио, дао му је и своја ребра и своје ране од клинова да додирне, дотакне, стави своје руке, да види и опипа да је то заиста тај Христос које је нио у петак разапет на Крсту”.
,,Апостол Тома видјевши све то, више није испитивао како се то десило, нити жели да чује детаље како је Господ васкрсао, него је узвикнуо: ,,Господ мој и Бог мој!” А Господ му одговара: ,,Ти си видио и повјеровао си, а блажени су они који не видјеше, а повјероваше”. Тиме Господ даје вјеру као нови однос, вјеру да ми који нисмо видјели ране Христове, који нисмо опипали ребра и ставили руке у ране од клинова, да ми вјерујемо јер постоје свједоци који су то видјели и опипали, а један од свједока је и апостол Тома”. – бесједио је прота Никола.
Он је у другом дијелу свог надахнутог празничног слова рекао да се Томина недјеља још и назива недјељом потврде Васкрсења Христовога:
,,Ова недјеља се још и назива недјељом потврде Васкрсења Христовога. Још једном да се посвједочи да је Христос заиста Васкрсао. То Томино не вјеровање је заиста људски и како може човјек да повјерује да постоји неко међу нама ко је побиједио смрт, нарочито када живимо у свијету у коме смрт још увијек влада. Заиста треба дубоки покрет душе и срца човјековог да у то повјерује. Међутим, када ту вјеру открије човјек, онда у тој вјери нађ есав смисао свог живота”.
У даљем појашњењу прота Никола је указао на то да заправо Томина недјеља, Недјеља послије Пасхе нас још једном овако слабе, колебљиве, немоћне, говори и свједочи да је Христос заиста Васкрсао:
,,Ако Христос није васкрсао како каже Свети Апостол Павле, онда је узалудна и вјера ваша и проповјед наша. Онда је све узалудно. Узалудно је и човјеково рађање, напредовање, живљење, све је узалудно ако смрт није побијеђена и зато ова недјеље о Васкрсењу, Недјеља послије Пасхе, она нас још једном овако слабе, колебљиве, немоћне, још једном нам говори Христос је заиста Васкрсао! Јесте, јер се показао и онима који су сумњали, као што ви сумњате и онима који су тражили доказе као што их и ви тражите и онима који су хтјели очима и рукама да виде, да опипају – и њима се показао”.
,,Христос је заиста Васкрсао, јер је четрдесет дана послије свога Васкрсења ходио и јављао се својим ученицима, јео, разговарао са њима и упућивао их на оно што се имало догодити. Нема те бајке која би могла трајати оволико година, нема тога опијума који би могао трајати оволико да увијек изнова та радост и сила Васкрсења Христовога тако дјелује у нама, зато што је овај догађај заиста истинит и зато што је Христос као што каже апостол Тома: Бог наш и Господ наш!” – закључио је напослијетку протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
