На празник када наша Света Црква прославља првоврховне апостоле Петра и Павла, на Петровдан, 12. јула 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић.
Проти Николи су саслуживали: протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, као и јереј Велимир Бугарин.
Непосредно пред Свету Тајну Причешћа свима сабранима обратио се началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио зашто прослављамо апостоле и зашто је њихово свједочанство толико силно да се чује у свим временима, крајевима и до краја васељене:
,,Ко су заправо Свети апостоли и зашто их ми прослављамо и зашто је њихов глас тако јак, силан и моћан да се чује у свим временима, крајевима и до краја васељене како је то најавио псалмопојац Давид?
Апостоли су били свједоци Христобог живота, свједоци свега онога што је Господ учинио током свог боравка овдје међу нас и ми их једним дијелом славимо и због тога, али било је и других свједока. Њихова слава није само ни због тога што их је Господ изабрао и дао им власт да и они чине исто што је и Он чинио. Славимо их зато што су они темељ и оснива Цркве, темељи оне вјере на којој је саздао Цркву коју ни врата паклена надвладати”.
Прота Никола је у даљем излагању подсјетио на континуитет постојања Цркве и на апостолско прејемство:
,,Једно од обиљежја Цркве Христове јесте да је она апостолска, што значи да она то свједочанство Христово, тај живот са Христом и у Христу и ту силу којом је Господ даровао свете апостоле да та сила и данас и до краја свијета и вијека станује у Цркви Христовој. Када бисмо ишли од нашег Митрополита, па онога ко је њега хиротонисао, па до онога који је тога неког хиротонисао, тако би браћо сестре дошли до самих апостола, они су установљавати помјесне цркве”.
Он се потом осврнуо на дијалог Господа Исуса Христа са ученицима, апостолима у којем је Апостол Петар надахнут Духом Светим исповиједио вјеру у Господа као Сина Божијег на којем темељу се темељи и вјера наша:
,,Шта кажу људи ко сам Ја?” – пита Христос у једном тренутку своје апостоле. Када би данас питали људе: Шта ви кажете ко је Црква? Шта је Црква? Неки би рекли то је Тијело Христово, неки би рекли то је нека установа, неки би опет рекли ДС је то нека друга заједница, неки би чак и погрдно нешто рекли за Цркву. А Он каже: ,,Шта ви велите, ко сам Ја?” А Петар онако како га је Бог дао ватреног каже: ,,Ти си Христос Син Бога живога.” И Господ му на то одговара да је блажен Симон Петар јер ће на тој његовој вјери сазнати Цркву коју ни врата пакла неће надвладати”.
,,Дакле, темељ наше вјере јесте да је Исус Христос Син Бога живога који је дошао међу нас и постао човјек, кони је узео људску природу и скупио људску природу; обожио је, васкрсао и побједио смрт и гријех и ђавола и вазнио људску природу и поставио је са десне стране Бога и Оца”. – бесједио је прота Никола.
У другом дијелу пастирског слова он је говорио о живом примјеру апостола Петра у којем је и гријешио али се и кајао и поправљао и пламено свједочио своју вјеру у Господа у чијем примјеру се како акцентује отац Никола заправо отркива личност сваког човјека:
,,Када год имамо неки проблем и неко искушење и са собом и са другима и у породици и на послу, немојмо да тражимо само рјешења, него да наш живот се утемељи на Христу Сину Божијем и Сину човјечијем. Шта да кажемо о Апостолу Петру који је тако ревностан да први исповиједи Сина Божијега, а опет и да први поклекне и да се одрекне! Када је Господ ухваћен сва она храброст апостола Петра је нестала, колико само мало човјеку треба да поклекне! А колико му мало треба да се поново врати и да страда за Христа!”
,,Заиста у личности Петровој открива се личност свакога човјека. Открива се аутентичност наше вјере, аутентичност Јеванђеља – то је човјек! Слаб и немоћан, па и да се некад одрекне добра и истине, да западне у неки гријех, али исто тако и способан да уз помоћ Божију се уздигне и да изађе из тога и да се пројави као истински човјек Божији”. – закључио је он.
Прота Никола се затим осврнуо и на лик и дјело светог апостола Павла, који је од гонитеља хришћана дошао до тога да својим животом буде један од највећих свједока и проповједника Христа распетога, васкрслога и вазнесенога:
,,Поред апостола Петра, да кажемо пар ријечи и о апостолу народâ – Павла. Он није био међу свједоцима Христовим за вријеме његовог живота. Он је био један од оних јеврејских учитеља који је гонио хришћане, не само у Јерусалиму него и ван Палестине. Па је на једном путу за Дамаск када је кренуо да гони хришћане као пагане Господ му се јавио и рекао: ,,Савле, Савле, зашто ме гониш?!” А он је видио свјетлост неизрециву и видио је Господа пред собом и рекао му је: ,,Ја не гоним тебе Господе, него гоним јеретике”, а Господ се ту поистовјећује са сваким од нас и каже: ,,Кад гониш њих и мене гониш!” Они који гоне хришћане, они који гоне Цркву Христову, они гоне и Христа, то нас учи сусрет апостола Павла са Господом”.
,,Апсотол Павле од тог тренутка постаје један од највећих свједока и проповједника Христа распетога, васкрслога и вазнесенога. Највише књига, половину књига у Светом Писму Новога Завјета написао је баш тај гонитељ хришћана – апостол Павле. Њега називају и апостолом слободе, љубави и радости. Зато што је говорио не о слободи која треба да нас физички ослободи, већ о слободи у Христу. А апостол љубави зато што је о љубави говорио кроз ону најдивнију химну написану о љубави, која говори и свједочи да ма шта имали макар и цијели свијет и све знање и сву силу, ако љубави немамо – ништа смо!” – поручио је напослијетку протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
