У недјељу четврту по Педесетници на дан када наша Света црква прославља празник Преподобномученика Прокопија, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић, старјешина Храма.
Током Литургије сабранима се обратио празничним словом протојереј Никола Пејовић који је подробније приближио и протумачио зачало из Јеванђеља које нам говори о исцјељењу капетановог слуге.
Наиме, након што је Христос одржао “Проповјед на гори”, креће према Капернауму, мјесту у којем се настанио. Јеванђеље нам каже да “за њим пође много народа” (Мт. 8,1). Сви који су били дотакнути Христовим ријечима, кренули су за Њим. Они Га прате, желе да буду тамо гдје је и Он.
Кад је Христос ушао у свој град, прилази му један римски капетан, паганин, који га моли да Христос дође и исцијели његовог слугу. Капетан је био нижи официр римских јединица које су бројале 100 војника. Грчка ријеч за капетана коју налазимо у данашњем Јеванђељу је εκατόνταρχος што значи командир стотине, или центурион (од латинског centurio).
Прота Никола је у уводном дијелу обраћања нагласио да ова јеванђелска прича показује да вјера не бива од чуда, него да чудо бива од вјере.
„Господ и јеванђелиста као главног јунака обе јеванђелске приче нам дају једног римског капетана или сотника. То би у данашње вријеме можда бити неки поручник или тако нешто. Али, у сваком случају један службеник римске војске који се обраћа Господу не за себе и за своје потребе. Него му се обраћа са молбом да исцијели његовог болесног слугу. У овој јеванђелској причи, прво са чим се срећемо јесте љубав овог капетана. Тако и ми када долазимо у храм, увијек се трудимо да се молимо за себе, за своје најближе, а овај капетан показа толику љубав да се мољаше за свог слугу“, бесједио је прота Никола.
Он је у наставку рекао да кроз примјер овог римског капетана, Господ показује каква вјера заправо треба бити свакога од нас:
„Господ није остао глув на ту његову љубав, него му каже: Доћи ћу у твој дом, па ћу исцијелити тог твог слугу. А онда се открива сва дубина вјере овог капетана, кроз кога Господ нама показује каква треба да буде вјера и да ће они који вјерују наслиедити Царство небеско.“
О. Никола је закључио да смо слободни од смрти, гријеха и ђавола Христовом побједом.
„Чули смо у посланици Римљанима Светог апостола Павла, који говори да смо ми (људски род) били робови гријеха, да нас Христос ослободи од гријеха и да смо постали Синови Божији слободни, рођени и створени за Царство небеско. То је, дакле, мјера човјековога живота.Ова јеванђелска прича нека би у наша срца уткала ове двије особине које нам се дају кроз ово данашње Јеванђеље. Љубав да љубимо ближње своје, да се молимо једни за друге, јер ово чудо је и нама путоказ да вјерујемо свим срцем својим, свим бићем својим, свим умом својим, да увијек имамо једни друге у нашим молитвама, да љубимо једни друге, да би Господ љубио нас и да заволимо једни друге као што је Господ заволио нас“, рекао је на крају протојереј Никола Пејовић.
https://www.flickr.com/photos/195504480@N04/sets/72177720319001928″
Текст, фото: Борис Мусић
