У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 24. маја 2022. године, када наша Света црква прославља словенске просветитеље Свете Кирила и Методија, одслужена је Света литургија, којом је началствовао протојереј Предраг Шћепановић. Проти Предрагу су саслуживали: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, јереј Велимир Бугарин и јерођакон Натанаило Крушчић, сабрат Манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици.
Пред Свету тајну причешћа, сабранима се обратио началствујући протојереј Предраг Шћепановић, који је у уводном дијелу нагласио значај ових великих равноапостолних Божијих угодника који су недвосмислено пренијели свјетлост благе радосне вијести Јеванђеља у ове непросвећене крајеве:
,,Данас прослављамо Свете Кирила и Методија, дивне Божије угоднике. Провиђење Божије које ми у обичном животом зовемо случајем, довело је ова два дивна мужа, ове дивне Христове младице, да благовијесте свјетлост Христовог Јеванђеља и да је пренесу на ове словенске и балканске крајеве који бијаху у тами.”
Он је потом указао на њихово јасно опредјељење за живот жртвени далеко од самодовољности и лагодности, које су имали дате по њиховом рођењу:
,,Грци по рођењу, имали су све предуслове да проведу један лаган живот у војничкој служби или у администрацији, јер њихов отац Лав бјеше војни заповједник у близини града Солуна, другог града по важности у Византијском царству. Но они чуше и у свом срцу слагаху ријечи Христове Идите и проповиједајте по свему свијету, крстите све народе у име Оца, Сина и Светога Духа.”
Прота Предраг се потом осврнуо на просветитељски дјелатност Светох Кирила и Методија који су словенским племенима подарили проповијед Јеванђеља на сопственом језику:
,,Велико је дјело и велика слава Светих Кирила и Методија, али, зашто је особито важно да их славимо? Када један народ може на свом језику да чита Писмо, најљепшу благу вијест – да ће Бог постати човјек, то је велико. То је заслуга и значај ове двојице браће који су Свето писмо превели на словенски језик. У то вријеме су се сматрала само три језика адекватна за проповиједања Светог јеванђеља: јеврејски, грчки и латински. Ало они су надахнути Духом Светим обишли ове крајеве и имали много муке и допали у тамницу, но, ријеч Божија се не даде свезати.”
Он је затим закључио да се дан када прослављамо Свете Кирила и Методија може назвати и празником и даном словенске писмености и културе:
,,Нека је благословен Бог који нам шаље ову двојицу дивних свједока, а овај дан можемо слободно прогласити даном словенске писмености и културе, али какве културе? Оне културе која ствара култ Богу, будући да умјетници често стварају своје свјетове, но не преузимају одговорност за њих. Међутим, Свети Кирило и Методије су градили културу на богочовјеку Исусу Христу, зато и живе кроз све вјекове минуле, од деветог вијека у којем су живјели, па ево и данас њихов култ је жив и јак и у двадесет првом вијеку.
Примјер жртве и живота Светих Кирила и Методија је јасан примјер да све оно што се гради на Богу је унапријед осуђено на успјех будући да Бог сваку добру мисао, намјеру, свако добро дјело претвара у Богодјело и Богомисао”, поручио је напослијетку протојереј Предраг Шћепановић
Текст, фото & видео: Борис Мусић
