Када неко сруши храм, може се избавити од свог непочинства једино ако храм обнови. Капелу на Ловћену је срушио један систем, идеологија свјетског значаја у одређеном периоду историје.
Сада, кад је тај дух, антитрадиционални и скоројевићки, изгубио смисао и овдје, код нас, у Црној Гори, вјерујемо како ће ускоро камење разрушене капеле, које је одложено на Ивановим Коритима поред храма Преображења Господњег и гумна које је узето као сценски основ Горског вијенца, устати и вратити се на планину, да поново украси Ловћен.
Консензус за постојање Ловћенске капеле имали смо чак и у вријеме њеног рушења, од најзначајнијих ауторитета из сфере духа и културе тадашње СФРЈ.
Данас, када митрополит Амфилохије помиње и наглашава потребу поштовања аманета пјесника.
Његоша, чије дјело припада ризници духовног блага људске цивилизације, то није никаква утопија или супарништво ма према коме, већ нешто сасвим регуларно и легитимно.
