Okt 2020 Liturgija I Slava Zupskog Manastira

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић у Жупском манастиру: Срце нашег Митрополита Амфилохија било је Олтар љубави Божје

Име: 31.10.2020 otac Slobodan Jokic Zupa Niksicka; Опис: Протојереј-ставрофор Слободан Јокић у Жупском манастиру Тип: audio/mpeg

Светом Литургијом и ломљењем славског колача манастир Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој прославио је, у суботу 31. октобра 2020. два велика празника и храмовну славу.

Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског сабраном народу и сестринству Жупског манастира, честитао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никкшићки.

Указавши на ријечи Светог Григорија Богослова: Човјек је слава Твоја Господе, поставио си га за анђела и за појца славе Твоје, отац Слободан је навео да ове ријечи, на најдубљи начин, говоре о човјековом назначењу и смислу његовог постојања, да буде сјај и слава Господња.

Ако човјек, додао је он, нема сјаја и славе Господње, онда се губи смисао његовог постојања, човјек више није икона Божја, него је прах и пепео.

Данас славимо два велика свјетила Цркве Божје, који су испунили овај завјет и овај аманет Господњи, Светог апостола и јеванђелиста Луку, љекара, писца, сапутника апостола Павла, свједока, који нам је оставио и записао прве дане хришћанске заједнице, заштитника ове свете обитељи, овог нашег крилаша у коме се сабирамо вјековима, о коме се брину на најдивнији начин наше благословене сестре“.

Славимо данас Светог Петра Чудотворца, миротворца, државника који је мирио браћу своју, који је носио пламен огњени у себи, ријечју и мачем истине и правде, који је био звијезда водиља и свјетило, који и данас сија, заштитник Црне Горе и цијелог свијета“.

Данас се тим дивним Светитељима придружио човјек Божји, слуга Божји Амфилохије, вод небеске војске, како му је и име, човјек чије је срце било Олтар љубави Божје. На том олтару љубави Божје сви смо приносили себе, а он нас сабирао и грлио и стављао на тај олтар да га приноси Господу“, казао је о. Слободан Јокић