U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Oci, braćo, sestre, deco, Hristos vaskrse!
I opet i opet nas ta pobeda, jednom izvojevana, stalno prisutna u našim životima, okuplja ovde, upravo pred Vaskrslim Gospodom, da se Njegovim prečistim Telom i Njegovom životvornom Krvlju nahranimo i napojimo, da pocrpemo istinsko zdravlje i istinsku slobodu. Slobodu od demona, slobodu od greha i slobodu od smrti. A koliko je to ropstvo strašno, vidimo i u današnjem Jevanđelju.
Dva besomučnika nisu više bila svoja. Vladala je u njima ona tamna, mračna sila smrti, tako da su živeli u grobovima. Smrt je bila njihova trajna mera, grob njihov život. I tako su bili strašni da niko nije mogao proći onim putem.
A Gospod, sama Svetlost, sam Život, nije se libio da dođe upravo tu gde je tama, gde je zlo, gde je poraz. Tako tada, tako i sada, ne libi se On da uđe u najtamnija mesta našega života i ljudske duše. Ne ide samo tamo gde je sve svetlo, gde je sve naizgled pobožno i radosno, već je Gospod još više tamo gde je patnja, gde je stradanje, gde se čovek toliko poistoveti sa tamom da gotovo više i nema želju za svetlošću.
A ta demonizovanost ne mora biti samo posednutost ovakvog oblika, kako smo videli u današnjem Jevanđelju, koja je opisana tako drastično da bi nam upravo bila upečatljiva. Nego je svako ropstvo strasti, svaka želja za nekim neblagoslovenim komforom, izdaja Gospoda i odricanje od svoje slobode, od svoga života. Ne u ovolikoj meri, ali svakako u nekoj meri jeste. I zato je potrebno pokajanje, da čovek osvesti svoj pad, da osvesti svoju tamu, da osvesti svoje ropstvo i da poželi da bude slobodan.
A Gospod, pokazujući Svoju silu i Svoju ljubav, šalje ove demone koji su opseli ova Božja stvorenja, ove nesrećnike, u svinje. I svinje se istoga trenutka ustremljuju ka provaliji i padaju u more, što nam pokazuje istinski lik te demonske sile i demonske namere. Jer, iako se svaka strast, svaki greh, u početku čini da nam daje slobodu i da će nas odvesti ka nekoj sreći i radosti, njegov stvarni lik jeste destrukcija. I jedina želja demona jeste da uništi čoveka, da ga odvoji od večne zajednice sa Bogom, da ga liši večne radosti i večnoga života, da ga gurne u tamu najkrajnju, već u ovome svetu, i, ako je moguće, da ga dovede do ivice očajanja i samoubistva, do čega, nažalost, mnoge u današnje vreme i dovodi.
Ali je još strašnije i još čudnije kako su, naizgled zdravi i slobodni ljudi, reagovali na ovo čudo i na ovo isceljenje.
Kaže: „Iziđe sav grad u susret Isusu“, kad su čuli da se desilo ovo čudo, da su besomučnici zdravi i pametni i da više nisu opasnost i pretnja za kraj. Iziđe sav grad u susret Isusu, ali ne da Mu zablagodari, da se zaraduje zajedno sa ovim mučenicima, već iziđe da Ga moli da ode od njih i da se više nikad ne pojavljuje u njihovom životu. Materijalni interes, bogatstvo ovoga sveta, svinje od kojih su oni živeli i sa kojima su umirali, bili su im važniji od prisustva Božjeg u njihovom životu.
I to je tako strašno, i to je tako prisutno i u naše vreme, koliko ovaj svet jednostavno tera Gospoda od sebe da bi mogao da igra svoju igru, da bi mogao da živi svoj život, da bi mogao da uživa u svojim uživanjima, grabeći se za svaki trenutak ovoga života. Ali da pogledamo i u svoju dušu, i u svoje srce: da nismo i mi ti koji Gospodu kažemo da ide? Kada nam je teško da učinimo neko dobro delo, kada nam je teško da ispunimo jevanđelsku zapovest, kada nam je teško da dođemo u crkvu na Liturgiju, kada nam je teško da oprostimo onome koji nas je uvredio, ne kažemo li i mi u srcu svome, možda ne tako direktno rečima, ali srcem: Idi, Gospode, ne želim ja to, ne mogu ja to?
I postajemo slični ovim Gadarincima koji su, radi nekog svog uživanja, nekog svog komfora, izgnali Gospoda iz svoga života. Ali Gospod ne odustaje od nas. Gospod je tu sa nama. I nakon što su Ga oni izgnali, On je otišao, ali je kasnije pretrpeo mučenja, Krst i smrt i za njih, i za nas, i za svo čovečanstvo, da nas Svojom Krvlju spase iz ropstva đavola.
A ova priča treba da nas osvesti, da vidimo ko je naš istinski Spasitelj i Dobročinitelj i da se ne predajemo u ropstvo laži, jer demon je upravo knez laži i otac laži, i lažju pridobija slabu ljudsku dušu. Ali nam je Gospod ostavio pokajanje, da krenemo hrabro ka istini, zbacujući maske sa sebe, da, iako smo grešni, iako smo nedostojni, iako smo mnogo puta pokušali da Gospoda izagnamo iz našega života, opet Mu se vraćamo, jer On nije ostavio nas.
Njemu neka je slava sa Ocem i Duhom Svetim u vekove vekova. Amin.
Hristos vaskrse!
Izvor: Manastir Miholjska Prevlaka
Fotografije
