Завршена је прва сесија дводневног Међународног научног скупа ”Савремено државно-црквено право” у Академији знања у Будви, који је почео јутрос Светом архијерејском литургијом у манастиру Подмаине, коју је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Скуп је свечано отворен обраћањем Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског и Егзарха Светог трона пећког г. Јоаникије, са чијим благословом се и одржава, Николе Јовановића, предсједника Скупштине општине Будва, као и проф. др Владимира Чоловића, директора Института за упоредно право.
Након свечаног отварања, услиједио је радни дио научног скупа.
На тему односа између Цркве и државе у току прве сесије говорили су:
- Проф. др Силвио Ферари, Правни факултет Универзитета у Милану, Италија (Слобода вероисповести у ослабљеној Европи: да ли је могуће опадање претворити у могућност?)
- Проф. др Владимир Ђурић, Институт за упоредно право, Београд, Србија (Цркве и верске заједнице као правна лица јавног права)
- Василије Марковић, Институт за упоредно право, Београд, Србија (Појмовно поређење доктрине „политичког питања“ и доктрине „религијског питања“ – аутономија цркава и верских заједница и oпсег судске контроле)
- др Милош Станић, Институт за упоредно право, Београд, Србија и доц. др Мирослав Ђорђевић, Департман за правне науке Државног универзитетуа у у Новом Пазару, Србија (Државни симболи и секуларност државе у оквиру европских држава)
- Проф. др Ђузепина Скала, Одељење за правне студије, Универзитет Бокони, Милан, Италија (Случајеви Лундa и Торина као пост- секуларних градова)
- Проф. др Маја Настић, Правни факултет Универзитета у Нишу, Србија (Заштита слободе вероисповести у поступку пред Уставним судом Републике Србије)
- Проф. др Бојан Урдаревић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Србија и Јована Мисаиловић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Србија (Право на синдикално удруживање свештеника у светлу одлуке Европског суда за људска права „Пастир добри“ против Румуније)
Модератор првог дана скупа је проф. др Владимир Ђурић, Институт за упоредно право из Београда.
