Patrijarh Pavle Foto Fonet

Са благословом Патријарха Павла сваке године носи се Часни крст у страдалне крајеве српских земаља

Име: 15.11.2018 KRST PATRIJARHA PAVLA-Otac Igor Karanovic; Опис: Са благословом Патријарха Павла сваке године носи се Часни крст у страдалне крајеве српских земаља Тип: audio/mpeg

Крст Патријарха Павла ове године походиће Шарговац

 

Otac Igor KaranovicПоводом девете годишњице од упокојења блаженог спомена Патријарха српског Г. Павла, са свештеником Игором Карановићем парохом у Дебељачи код Панчева, разговарали смо о једном лијепом благослову који нам је оставио наш свети Патријарх Павле.

Блаженопочивши Патријарх српски Г. Павле, 2006. године је благословио да се сваке године изради Часни крст, који се потом освешта у Светој земљи, а по повратку носи у неки од страдалних крајева српских земаља, у просторе гдје постоје епархије које су под јурисдикцијом СПЦ, као и мјеста која су значајна за црквене и историјске догађаје нашег народа.

Крст Патријарха Павла походиће ове године 24. и 25. новембра Шарговац  код Бања Луке. У пратњи Часног крста биће отац Игор и поклоници из Београда и околине.

 


Крст Патријарха Павла ове године походиће Шарговац

 

Отац Игор Карановић: “Веома је емотивно, када се  окупљени око силе Часног крста, сусретнемо се са остацима остатака нашег покланог народа, оживљавајући успомену на наше страдалнике и испуњавајући благослов Патријарха Павла

 

Са благословом блаженог спомена Патријарха српског Г. Павла свештеник Игор Карановић, са групом поклоника из Београда и околине, 23. и 24. новембра ове године, на празник Светог Краља Стефана Дечанског,  носиће Часни крст Патријарха Павла у Шарговац код Бања Луке.

Отац Игор је, гостујући на таласима Радија ,,Светигора“, говорио о  овом дивном благослову и завјету који нам је оставио наш свети Патријарх Павле.

Блаженопочивши Патријарх српски Г. Павле, на иницијативу службеника Српске Патријаршије г. Зорана Вучића, благословио је 2006. године да се сваке године изради по један Часни крст, који се потом носи у Свету земљу током Страсне седмице, походећи Света мјеста куда је ходио, проповиједао, страдао а онда и Васкрсао Господ наш Исус Христос. У Свијетлој седмици Часни крст се враћа у Отаџбину да би, када се укаже прилика, у току године обишао неки од простора бивше Југославије гдје је живио и гдје и данас живи наш српски народ.

“Од те 2006. године ми смо, испуњавајући благослов Патријарха Павла, са благословом Патријарха Иринеја, Часни крст носили на Мачков камен, на Цер, на просторе Косова и Метохије и Старе Србије (у Македонију и Куманово), на Чачића долац, Паг, Велебит, великомученички Јесеновац, у Пребиловце и мученичку светосавску Херцеговину, на Равну Романију, гробље Зејтинлик, у Доле у Пиву, Мајевицу, Озрен, на просторе Словеније гдје су страдали црногорски војници и свештенство, Крку, Гомирје, Рмањ, у Подгорички Саборни храм и на друга мјеста од значаја за црквене и историјске догађаје нашег народа“- каже отац Игор Карановић.

Отац Игор каже да ће Часни Крст ове године походити страдални Шарговац код Бања Луке, гдје је за вријеме злочиначке НДХ наш народ десеткован, како у Шарговцу тако и на цијелом простору Бањалучке Епархије, а највише у злогласном логору Јасеновац који је заувијек промијенио демографску слику на просторима бивше Босне и Херцеговине.

“7. фебруара 1942. године усташки злочинци су, у једном дану, за свега неколико часова убили 2.500 православних Срба житеља села Шарговац, Дракулић и Мотике. Од тог броја било је 551 дијете до 12 година. Људи су побијени без и једног испаљеног метка и побацани у јаму. На мјесту страдања данас се налази храм Светог великомученика Георгија побједоносца изграђен у славу Божију, у част Светитеља и свих пострадалих житеља та три села“- рекао је отац Игор.

Отац Игор додаје да ће на празник Светог краља Стефана Дечанског поклоници носити Часни крст Патријарха Павла на благослов овом страдалном крају.

“Кренућемо 23. новембра увече из Београда како би на празник Светог Краља ујутру били у Шарговцу. У пратњи крста биће седам презвитера из више Епархија наше Цркве, настојатељица манастира Петковица на Фрушкој Гори мати Антонина са својим монахињама, као и неколико монахиња из манастира Гргетег и настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице на Авали, мати Злата са сестрама. Са нама ће ићи и хор дјеце из Велике Хоче са Косова и Метохије, који увијек употпуне и дају емотивну нит оваквим поклоничким путовањима“-каже отац Игор.

Свештеник Карановић наглашава да наш народ јесте поднио велику муку и страдање али се он, слава Богу, заједно са својим Светињама изнова обнављао и духовно и физички и данас живи, обнављајући себе, своје храмове и домове и чувајући своју Републику Српску.

Посебне утиске отац Игор носи са поклоничког путовања са Крстом Патријарха Павла у Пребиловце, као и у Враку код Скадра у Албанији, када је Часни крст православном народу овог краја уручио високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

“Сва ова поклоничка путовања препуна су емоција. Људи се молитвено вежу за Часни крст и осјећају такву благодат, силу, љубав и живи благослов Патријарха Павла који нас сабира  око Часног крст који нас силом своје снаге кријепи и снажи дајући нам вјетар у леђа да будемо бољи него што јесмо, да ,,будемо људи“ како нас је Патријарх Павле учио.

Веома је емотивно, када се  окупљени око силе Часног крста, сусретнемо се са остацима остатака нашег покланог народа, оживљавајући успомену на наше страдалнике и испуњавајући благослов Патријарха Павла“- наглашава отац Игор.

Отац Игор, који и сам потиче са страдалног простора, из Босанске Крајине, чији су преци Карановићи у великом броју страдали у Јасеновцу, каже да за њега као њиховог потомка  и свештеника ова поклоничка путовања много значе јер се тако оживљавају успомене на наше невине страдалнике.

“Ми се молимо нашим мученицима да нас заступају пред престолом Бога живога. Никад не смијемо заборавити да су ти наши сродници страдали за вјеру православну, за име Христово и име светосавско. Многи наши страдалници били су само невина дјеца, којих је велики број страдао у логору за дјецу у Јасеновцу. У тим крајевима човјек може само да ћути и да се моли Богу, јер тешко је схватити како неки људи могу бити нељуди у толикој мјери. Ми морамо да говоримо о нашим страдањима како нас и учи Свети Владика Николај: Ако ми заћутимо камење ће проговорити. Наш народ се обнавља на костима тих мученика, по оним ријечима да је крв мученика сјеме за  ове Хришћане. Својој дјеци морамо говорити шта де догодило, да нам се, не дај Боже, опет то не би поновило, поносећи се нашим страдалим прецима и чувајући, у својим срцима, упомену на њих“- подсјећа свештеник Карановић.

Сјећајући се свог првог сусрета са блаженог спомена Патријархој Павлом, када га је срео још као ђак Богословије у цркви Светог Ђорђа на Бановом брду, гдје је Патријарх служио Свету литургију, отац Игор каже да памти да је после Светог богослужења Патриајрх сам слагао и паковао своје патријарашке одежде.

“Када смо били за трпезом са Патријархом Павлом у манастиру Пећка Патријаршија  подстидјели смо се кад смо видјели како је наш Патријарх све оне мрве хлеба, које су му остале док је ручао, уредно покупио и појео да се ни једна не баци. Тада сам схватио колики је гријех бацати хлеб и колики је његов значај“-сјећа се отац Игор.

 

На дан одласка Патријарха Павла у нашу истинску Отаџбину сјетимо се и сјећајмо се увијек његових ријечи:

,,Будимо народ који брани и чува своје,
не да о
сваја туђе и да се свети.

Чувајте увек слогу и јединство између себе и мир и трпељивост према свим људима. Чуваје образ своје породице,свог наорда и своје вере.

Човек,ако је човек, не може остати хладан пред туђом несрећом. Нарочито када пате невини људи,деца, жене старци…

Будите вазда пример у свему,
добро чините и добру се надајте
.

Слободанка Грдинић