U nedelju devetu po prazniku Svete Pedesetnice, 9. avgusta 2025. godine, a na dan spomena svetih apostola Prohora, Nikanora, Timona i Parmen đakona jerusalimskog hrama, svečano je bilo u Svetouspenskoj obitelji Manastira Dajbabe iznad Podgorice.
U okrilju moštiju prepodobnog Simeona dajbabskog Svetom liturgijom je načalstvovao visokoprepodobni protosinđel dr Vladimir (Palibrk) – namesnik Manastira uz molitveno učešće sabranog naroda Božjeg.
Sabranje su svojim učešćem uveličali profesor sretenjske akademije u Moskvi Konstantin Džusojev i novosadski katiheta Branislav Ilić, urednik portala „Kinonija“ Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Sa blagoslovom protosinđela Vladimira, posle svetopisamskih čtenija sabrane je rečima nadahnute besede poučio katiheta Branislav Ilić. Na početku besede Branislav je ukazao da se na liturgijskom sabranju hranimo najpre sa trpeze reči Božje, a potom sa tajanstvene trpeze tela i krvi Gospodnje. Govoreći o čudu koje je Gospod učinio nasred uzburkanog mora, katiheta Branislav je slikovito objasnio da je uzburkano more slika našeg života u kojem smo suočeni sa iskušenjima, slabostima i teškoćama.“Kriterijum naše vere je zagledanost u Hrista. Apostol Petar je hodio po vodi sve do trenutka dok je očima vere bio zagledan u Hrista, a u onom trenutku kada je u njegovom biću preovladala ljudska logika koja je saobražena sa slabostima, on je počeo da tone. Gospod nas kroz ovo jevanđelsko začalo poziva da gledajući očima vere koračamo kroz ovaj život znajući da je mera vere naša zagledanost u Hrista“, zaključio je katiheta Branislav.
Posle liturgijskog otpusta otac Vladimir je pozdravio sabrane izražavajući radost zbog svečanog sabranja na dajbabskoj gori. Reči blagodarnosti je uputio dragom gostu i prijatelju, katiheti Branislavu Iliću koji je svojim dolaskom doneo ljubav i radost.
Opširnije na: Kinonija
