Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 27. децембра 2021. године светом заупокојеном архијерејском Литургијом пред одром блаженоупокојеног Епископа западноевропског Луке у манастиру Ваведења Пресвете Богоридице. Након свете Литургије Патријарх је служио опело новопрестављеном епископу Луки.
Саслуживали су Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и преосвећена господа епископи британско-скандинавски Доситеј, браничевски Игнатије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, будимљанско-никшићки Методије, хвостански Јустин, хумски Јован, у молитвеном присуству преосвећене господе епископа бачког Иринеја, сремског Василија, банатског Никанора, врањског Пахомија, нишког Арсенија, ваљевског Исихија, топличког Јеротеја, мохачког Дамаскина и марчанског Саве.
Над одром блаженопочившег Епископа Луке, по благослову Његове светости Патријарха, беседу је произнео преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије:
Овај наш растанак је привременог карактера. У то је и блаженопочивши владика Лука веровао, јер тако нам је Господ обећао, за кога смо сви везани, а то је да и ако умремо да се не бојимо, јер ће нас Он васкрснути у последњи дан. Управо Он је тај Хлеб живота који је са Неба сишао и сви који од Њега једу неће умрети, већ ће живети вечно. Будући да је човек слабо биће, он тражи сигурност и често се везује за ствари које су око њега, за ствари материјалне и све оно што га окружује. Дамаскинове стихире нас упућују на то да је све то пролазно и да је то лажна нада. Једина нада је веровање у Господа нашега, јер је Он једини који има живот вечни. Наравно, смрт је трагедија. Господ је дошао да нас спасе, смрћу својом да нам дарује живот, зато што нико од људи рођених од мужа и од жене не може ову трагедију избећи. Сви смо наследници првороднога греха Адамовог чија је плата смрт и зато је било непоходно да Господ дође, да Он постане човек, да сједини читаву природу са Богом, са Собом, јер једино у том сједињењу имамо живот вечни.
После свете Литургије и опела тело новопрестављеног епископа Луке је сахрањено у прастњи Патријарха и архијереја на гробљу манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку.
Епископ западноевропски Лука (Ковачевић) се упокојио у Господу 17. децембра 2021. године у Паризу. Рођен је 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Светог Сергија у Паризу. Замонашен је 26. јуна 1976. године, а исте године на празник Светог пророка Јелисеја рукоположен је у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског. Чин епископске хиротоније у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду 17. августа 1992. године обавио је Патријарх српски Павле уз учешће већег броја архијереја. Исте године у манастиру Светог Саве у Илајну устоличен је у трон Епископа аустралијско-новозеландских. Године 1997. године изабран је за Епископа западноевропског са седиштем у Паризу, а уједно је обављао дужност администратора Епархије аустралијско-новозеландске све до 1999. године.
Извор: Радио Слово љубве
