Sahranjen dr Mileta Radojević

Sahranjen dr Mileta Radojević

U četvrtak 23. septembra 2021. godine, u 13 časova, Njegovo preosveštenstvo Episkop šumadijski gospodin Jovan služio je opelo dr Mileti Radojeviću, savetniku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za verska pitanja i dugogodišnjem direktoru Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama, u Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, izvestila je Eparhija šumadijska. Episkopu Jovanu su sasluživali Episkop pakračko-slavonski gospodin Jovan i Episkop timočki gospodin Ilarion, sveštenstvo i monaštvo Eparhije šumadijske i drugih eparhija Srpske pravoslavne crkve.

Pre samog opela u Centru za kulturu Lazarevac, u 11 časova, održana je komemoracija povodom upokojenja gospodina Milete Radojevića. Komemoraciji su prisustvovali predsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospodin Ivica Dačić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodin Branko Ružić, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, potpredsenik SPS-a gospodin Žarko Obradović, predsednik Opštine Lazarevac gospodin Bojan Stević, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predstavnici islamske zajednice u Srbiji, sveštenstvo i monaštvo SPC-a, brojni državni sekretari, direktori javnih preduzeća na nivou Republike Srbije i lokalnih samouprava, veliki broj prijatelja, koji su pre početka komemoracije porodici upokojenog Milete Radojevića uputili reči saučešća.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospodin Ivica Dačić oprostio se od Milete ovim rečima: „Mileta je bio čovek spreman svima da pomogne. Ne samo njegovim Lazarevčanima, već svakome ko bi mu se obratio za pomoć. Mileta je bio od onih ljudi koji su uvek tu za svoje bližnje, onaj koji sve probleme rešava sa lakoćom. Bio je primer čoveka koji daje uvek više nego što se od njega traži i očekuje. Ubeđeni socijalista i veliki vernik, on je u sebi objedinio ideje humanosti, solidarnosti i brige o čoveku. U ljudima je video prijatelje i braću, a u svom poslu misiju da se posveti zajednici i svakom njenom članu. Svojim znanjem i karakterom bio je spona izneđu države i njenih institucija, sa jedne strane, i Srpske pravoslavne crkve i drugih crkvenih zajednica, sa duge strane. To može samo čovek koga iznutra pokreće osećaj za dobrobit svih oko sebe. Kao verujući čovek, duhovan i pobožan, posebno mesto u svom srcu i duši imao je za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene svete oce.“

U toku opela po pročitanom Jevađelju u svojoj besedi Epikop Jovan se osvrnuo na život Milete Radojevića: „Naš Mileta je bio duboko verujući čovek, čovek koji je imao crkvenu svest, i kao takav bio je primer kako se voli Bog i čovek, kako se voli Crkva i bogosluženje i kako se voli svoja porodica. Bio je dobar čovek, a dobar je samo onaj hrišćanin koji živi po Bogu i u Bogu u Istini. Sve ono dobro koje je naš Mileta činio, jeste besmrtno i večno, i njegova dobra dela danas idu ispred njega. Kroz ceo svoj život se trudio, koliko je to bilo u njegovoj moći, da u sebi nosi lik pravog srpskog hrišćanina i domaćina. Odlikovao se čvrstinom karaktera i velikom verom u Boga i u misiju koju je vršio. Bio je primeran suprug, nezaboravan roditelj, osećajni deda, drag saradnik i topao sagovornik. Na njegovom putu pratiće ga molitve Svetog oca Nikolaja, njegove krsne slave, ali i molitve Svete Petke, u čiji je spomen počeo da gradi crkvu-manastir u Sibnici gde se, kako mi je više puta pričao, izlečio njegov otac, koji je jedno vreme bio gluv, nem i slep. Uz osećaj ljudske tuge, ali ne i očaja, i žaljenja zbog rastanka sa Miletom, osećamo ljudski bol što on nije više sa nama ovde na zemlji, što nije više sa svojom porodicom, prijateljima, ali mi u isto vreme osećamno duhovnu radost u ovom bolu, što je Mileta prešao iz smrti u život, i radujemo se u duhu što smo u njemu zadobili molitvenika pred Bogom.“

Posle opela u Hramu Svetog Dimitrija, povorka se uputila do gradskog groblja u Lazarevcu, na kome je dr Mileta Radojević sahranjen. Mnoštvo vernog naroda, sveštenstva i monaštva koji su se sabrali da molitveno isprate upokojenog slugu Hristovog, samo su još jedno svedočanstvo nesebiče pomoći hramovima i manastirima naše pomesne Crkve, ali i na mnoga još dobročinstva i ljubav koji su od nas sakriveni, a po kojima će Gospod prepoznati Miletu u svom Carstvu.

Mileta je bio čovek blage naravi, uvek nasmejan. On je poštovao, uvažavao, savetovao, slušao. Voleo je ljude i nesebično im pomagao, porušeno je gradio, mirio zavađene, opraštao svima…

Svojim radom i životom posvedočio je reči apostola Pavla: “Dobar rat ratovah, trku završih, vjeru održah“. Upokojio se u Gospodu 18. septembra 2021. godine, ostavivši za sobom suprugu Zoru, sina Zorana i ćerku Ivanu sa svojim porodicama.

Bog da mu dušu prosti. Vječnaja pamjat!

Izvor: Eparhija šumadijska