Данас је на подгоричком градском гробљу „Чепурци“ сахрањен пјесник и један од првих сарадника радија „Светигора“ Славен Фатић.
„Имам један сан / који ме пренесе на / другу страну света / на острво“, пјевао је пјесник и професор српског језика и књижевности Славен Фатић, који је 17. јуна 2024. отпловио у свој сан, тамо на другу обалу, далеко од овог свијета у коме га је „запало да потроши своје време“. Дато му вријеме није узалудно потрошио, него га је користио умноживши своје таланте живећи за другога, за своје ђаке које је подучавао љепоти ријечи и васпитавао их у добру и љубави.
Славен Фатић је један од првих сарадника „Светигоре“. Колеге га памте по професионализму и људскости, а слушаоци по непоновљивој боји гласа и дикцији. Са таласа радија у једном џинглу „молио је класику“, јер је и сам класик био. По истим људским и професионалним квалитетима, памте га и колеге из даниловградске гимназије „Петар Први Петровић Његош”. А нарочито ће остати у незаборавном сјећању својих ђака, па и оних којима није предавао, који су имали прилике да се са њим подруже само на 45 минута неког часа замјене или на школском одмору. А то најбоље говори о његовом педагошком умјећу и професорском дару.
Рођен је 7. марта 1969. године у Подгорици. Основну и средњу школу завршио је у Даниловграду а студије српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Никшићу.
Радио је као аниматор културних активности у даниловградском Центру за културу. Био је новинар и уредник у неколико штампаних и електронских медија у Црној Гори.
Живио у Даниловграду, гдје је радио као предавач у гимназији.
Објавио је неколике књиге пјесама: Сан под олтаром, Поноћни театар, Писмо у покушају, Хавана. За књижевни рад је награђиван. Пјесме су му уврштене у више избора поезије.
Царство му небеско!
