Крај конака Манастира Светог Јована Владимира у зетском селу Курило, данас су сахрањени земни остаци мати Јакове, игуманије ове свете обитељи, која је уснула у Господу јуче, 23. августа, на празник Светог мученика и архиђакона Лаврентија
Свету заупокојену литургију и опијело служили су протосинђел Јустин (Мреновић) и јереј Блажо Петровић, парох зетски.
Опраштајући се од новопрестављене слушкиње Божије, о. Блажо је казао да као што сви ми пролазимо у овоме животу искушења, надајући се да ћемо се обрести у Царству небеском са Христом Господом, тако је и матушка Јакова кроз овај трновити живот ишла достојанствено. Говорећи о животу овог духовног чеда Преподобног Јустина Ћелијског, отац је подсјетио да је она своје дане од младости, 60-их година прошлога вијека, проводила у далеком Паризу уз скуте будућег архиепископа цетињскога, тадашњег професора на Факултету, јеромонаха Амфилохија. Касније 1976. долази да живи поред Аве Јустина Ћелијскога са својим сестрама, а потом прелази у Ћириловац код оца Јоила, да би 9. јула 2017. године била постављена за игуманију Манастира Светог Јована Владимира у Курилу. Мати Јакова је, како је нагласио, “водила и предводила брод спасења зетске цркве”.
“Драга матушка, била си више од монахиње, за мене и за многе од нас овдје присутних мајка у правом смислу те ријечи. Ко је једном дошао крај твога скута са било којим проблемом, осјетио је утјеху, мајчинску љубав и доброту. На многим мјестима гдје се човјек обрете некада буде дочекан са мало више љубави, али код тебе је свако дочекан онако као што нас учи Спаситељ наш Христос.”
Са присутнима је подијелио своје сјећање на мати Јакову, истичући да је од момента када је постао свештенослужитељ Божијег олтара, она била његова десна рука:
“Код тебе сам почео и започео вјеронауку у мојој парохији, крај тебе сам узрастао, слушајући предивне поуке и прича о Светом ави Јустину Ћелијском чудотворцу, ономе ави који је свједочио у заточеништву Бога живога, кога си ти свима нама свједочила свакога дана.”
Говорећи о трагу који је мати оставила на мјештане Зете, али и шире, истакао је да су се крај ње сви осјећали као да су поред свога, најрођенијег, најмилоснијег:
“Твој загрљај је био препун топлоте, човјечности, и зато ћу те данас пред овим скупом из свега срца назвати апостолом зетским новим. Показаће вријеме, и показаће свима нама Господ, ко си и шта си била. У свим нашим срцима ти ћеш увијек бити једна дивна брижна мајка коју бих желио свима, и пожелио да макар једном осјете у животу крај себе.
Ево данас те, матушка, испраћамо на вјечан починак и сви вјерујемо, и знамо, да ћете наш Митрополит Амфилохије са својим духовним оцем Светим авом дочекати и пренијети као миомирисну жртву Господу у вјечном животу.
Моли се за све нас, матушка Јакова, да када дође час наше кончине да нас сретнеш са Светим авом и Светим Јованом Владимиром, којем си служила све ове године, да би се сви заједно обрели у Царству небеском. Нека ти је вјечна слава и починак у Царству Христовоме”, казао је у свом опроштајном слову јереј Блажо Петровић, парох зетски.
Весна Девић
