На подгоричком градском гробљу Чепурци данас су сахрањени земни остаци доктора Божидара Бојовића
Опело је служио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила и подгоричког свештенства.
Митрополит Јоаникије је, обраћајући се породици, родбини и пријатељима и поштоваоцима др Божидара Бојовића, рекао да др Божидар данас свијетлога лица иде своме Богу у наручје да се придружи својим честитим прецима.
“Он је био и остао једна комплетна личност, изузетна личност нашег времена. Видимо да је, прије свега, био добар отац, добар породични човјек и племеник. Био је научник, изузетан љекар који је толико посјећивао пажње људима у разним невољама. А највеће су невоље када снађу болести. То није само невоља болесника него цијеле породице. А он је у том погледу оставио изузетан траг”, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да је доктор Божидар Бојовић био човјек пун доброте, честитости, љубави и спремности да разумије ближњега и његову патњу.
“А без тога нема ни људскости. Као одговоран човјек, спреман, образован дао је свој изузетан допринос и у политици. Политика врло често потроши и доброг човјека, али није потрошила Божидара Бојовића. Напротив”, рекао је Владика Јоаникије.
Нагласио је да је др Божидар Бојовић и у тој за један народ неопходној дјелатности био доследан, темељит и мудар и храбар.
“Био је одлучан, али и помирљив. Интересовао се за судбину свога српскога народа. Бољеле су ране свога рода, а то су код свакога честитога Србина косовске ране. И он је ту рану носио и са том раном данас и одлази. Он као образован човјек, и политичар и научник, био је истовремено носилац традиције. Није му сметало ни образовање ни политика да прихвати све оно што су његовали његови преци: љубав према отаџбини, љубав према српству, љубав према Црној Гори. Он је слиједио Његоша и највеће људе из нашега рода”, нагласио је Митрополит Јоаникије.
Казао је да је др Божидар Бојовић задужио не само своју породицу и племе, него и сву Црну Гору и много шире.
“Желио бих да му се захвалим за велику љубав према Цркви, према блеженопочившем Митрополиту Амфилохију коме је био и сарадник, с којим је заједно носио бреме свога народа. Он је био људска громада налик Дурмитору, прави Дурмиторац, прави Црногорац, прави Србин. Све је то спојио у својој широкој души, у своме широком срцу”, истакао је Владика.
Владика је рекао да доктор Божидар Бојовић данас одлази и у наш незаборав.
“Нити ће Цртква, нити ће народ – а то је, заправо, једно – заборавити Божа Бојовића, јер се он уградио и у Цркву своју и у свој народ, и у сваком погледу он је један свијетли примјер и чојства и јунаштва у нашем времену. Нека га Бог за све његове заслуге изобилно награди. Нека га настани у наручју Његошевом и нека његовој породици да утјеху и сваки напредак”, казао је Митрополит Јоаникије.
Од Божидара Бојовића су се опростили књижевник Богић Булатовић, адвокат Милорад Бојовић из Будве и син доктора Божа Бојовића Милош
Др Божидар Бојовић, педијатар ендокринолог, истакнути и вољени љекар из Подгорице, оснивач и први предсједник Српске народне странке преминуо је јуче у 83. години живота.
Проф. др сци Божидар М. Бојовић, рођен је 1938. године у Потпећу, гдје му се породица доселила између два свјетска рата из Зминице (Шаранци). Вишу реалну гимназију је завршио у Пљевљима, Медицински факултет у Београду, Социјалну педијатрију и специјализацију из педијатрије завршио је у Београду, специјализацију из дијабетологије и ендокринологије у Загребу на Заводу за дијабетес ендокринологију и болести метаболизма Вук Врховац.
Докторску дисертацију под насловом “Епидемиологија гојазности код дјеце школског узраста у СР Црној Гори са посебним испитивањем њеног утицаја на метаболизам угљених хидрата“ одбранио је 1980. године у Новом Саду. Као љекар радио је у Рожају, Котору и у Подгорици.
Формирао је прво одјељење дјечје ендокринологије на Дјечјој болници (клиници) у Подгорици. Први је професор педијатрије и оснивач Катедре за педијатрију на Медицинском факултету у Подгорици, визитинг професор на Медицинском факултету у Крагујевцу. У оквиру стручног усавршавања боравио је на више познатих центара у Европи и Америци. Одржао је више предавања по позиву на медицинским факултетима у Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду, Србињу, Нишу, Биран је звања примаријуса, научног савјетника и експерта за медицинску науку.
Ментор је и члан комисија за одбрану магистеријума и доктората наука на медицинским факултетима у Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду и Фармацеутском факултету у Београду. Руководилац, главни истраживач и сарадник у више научно-истраживачких пројеката, од којих три међународна. Објавио је преко 250 стручних и научних радова у домаћим и страним часописима, зборницима радова и конгресима. Аутор је 15 монографија и једог универзитетског уџбеника и коаутор у 12 монографија и два универзитетска уџбеника. Рецезент у више стручних и научних публикација.
Био је предсједник Удружења ендокринолога Југославије у два мандата и предсједник Удружења педијатара Црне Горе. Био је члан Одбора за медицинску науку и Одбора за демографска истраживања Црногорске академије наука и умјетности, Удружења клиничких ендокринолога Америке, Балканске и Медитеранске медицинске уније.
Такође је био члан уређивачких савјета и издавачких одбоора више домаћих и страних часописа из области педијатрије, ендокринологије, дијабетологије и болести метаболизма.
Добитник је Златне повеље Универзитета Црне Горе, Златне плакете Српског лекарског друштва, Златне повеље Друштава за борбу против шећерне болести Југославије, Златне повеље за борбу проти шећерне болести Црне Горе, Златне повеље медицинског часописа Медикал. Активно се бавио шахом. Титулу мјсторског кандидата у шаху освојио је 1961. године и касније потврђивао на више турнира. Ожењен, отац троје дјеце и деда шесторо унучади. Говорио је енглески, служио се руским и француским језиком. Бојовић је живио у Подгорици.
Радосав Рајо Војиновић
