Не желeћи да се моје пословично ћутање о дневнополитичким темама погрешно протумачи као одобравање, као и из пастирске одговорности према свештенству и вјерном народу повјерене ми Епархије, а поводом јавног наступа господина Небојше Вукановића, народног посланика, на политичкој трибини у Невесињу, дужан сам, своје савјести и истине ради, да изнесем неколико чињеница и запажања. Непосредан повод овог оглашавања али и његово вријеме је одредио, дакле, конкретан иступ, који, по мом мишљењу, захтијева тренутни одговор и појашњење
На поменутој трибини, од стране господина Вукановића, примјећено је да су једино УДБ-a и комунисти правили спрегу између политике и Цркве. То ипак није спријечило господина Вукановића да, поред небројених друштвено-политичких тема којима је могао да се бави у предизборном периоду, управо и сам прибјегне прављењу поменуте спреге. Тако је, у не баш пристојном маниру, дао свој суд о двојици свештеника и по ко зна који пут понудио своју верзију препричаних догађаја која, притом, не одговара истини.
Ток излагања господина Вукановића, иако не баш јасно артикулисан, сугерише да је управо он врховни црквени ауторитет који разрјешава, смјењује, протјерује и премјешта епископе и свештенике на територији Херцеговине. Иако би ове чињенице требало да буду познате и господину Вукановићу, као декларисаном вјернику наше Цркве, истине ради, морам да подсјетим да је владика Григорије изабран на нову епископску катедру на основу једногласне одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Разлог за то је био што је, као искусан епископ, требало да помогне у рјешавању бројних проблема у тадашњој Епархији франкфуртској, како је медијима и објаснио блаженопочивши патријарх Иринеј.
Незнање господина Вукановића о начину на који Архијерејски Сабор доноси своје одлуке не би требало да нас изненади, ако имамо у виду да оно очигледно није ништа мање ни у погледу функционисања правног система наше државе. Он тако малициозно тврди да је принудна наплата његових личних дугова, домен послова владике Григорија. Свима је, међутим, познато да принудну наплату може да врши једино суд и судски извршни орган, уз правоснажну пресуду у складу са законом, која је у датом случају донесена.
Овом приликом истичем да сам, у вријеме епископовања владике Григорија као клирик Епархије захумско-херцеговачке, непосредно свједочио о његовом неуморном труду и истинском духовном, економском и културном преображају Херцеговине, којем је дао немјерљив и неизбрисив допринос. Од наводне личне моћности и силности коју господин Вукановић помиње, оставио нам је у аманет да Херцеговина заиста може бити силна и снажна, како својом природом, тако и људским потенцијалом, а нарочито онда када се људи сложе и живе у заједници, смирењу пред Богом, и љубави једних према другима. Да не напомињем, оно што је свима познато и лако провјерљиво – све што је владика Григорије приврједио и чему је допринио за вријеме свога епископског службовања, остало је Херцеговини и овој епархији.
Сабор наше Цркве поставио је моју маленкост 2018. године на трон епископа херцеговачких и предао ми право управљања и одлучивања, у које спада и постављање и разрешење свештеника. Отуда сматрам скандалозним да господин Вукановић отворено пријети једном свештенику смјеном и прогоном, подразумијевајући да ваљда сам располаже епископским прерогативима. Притом, за једног декларисаног вјерника и јавног посленика, нетачно, непрецизно и неодговорно, интерпретирајући догађај који је повод његове наводне саблазни.
Наиме, свештеник о коме је ријеч, по поријеклу један од мјештана села Горња Ивица код Љубиња, дакле, слободан грађанин, је заједно са својим комшијама учествовао у иницијативи да се уреди сеоски пут, да би по спровођењу те иницијативе, опет ни по чему се издвајајући од других мјештана, учествовао у свечаном ручку, на којем је био гост и представник институције, која је обећала уређење локалне инфраструктуре.
Мени као епископу нису потребне никакаве похвале нити судови политичких странака, поготово не они изнесени на предизборним трибинама и у сврху убирања личне дневнополитичке користи. Ако ћу се чиме хвалити, хвалићу се својим слабостима (1Кор. 12, 5), а једна од њих је и да, нажалост, много заостајем за мојим претходницима Атанасијем и Григоријем и по ревности и по даровима који служе за изграђивање Цркве.
Критиковати епископа као најодговорнијег за Црквени живот ове епархије је легитимно, али зато молим све, па и господина Вукановића, да све евентуалне критике буду упућене мени, а не мом претходнику, који већ више година сноси одговорност за сасвим друго подручје на коме се простире наша помјесна Црква.
Подстакнут првенствено бригом о ближњима и свједочењем за истину, а покушавајући да ставим тачку на један посве некоректан али и непотребан политички иступ, не сврставајући се ни уз једну политичку опцију, позивам вјерне људе подручне Епархије, да се у ове дане ничим не смућују и да не дозволе да политичке размирице буду изнад јеванђељских принципа поштовања и бриге о ближњима, без обзира на истовјетност или различитост њихових политичких ставова као слободних грађана.
Надам се да ће временом наша политичка култура бити на вишем нивоу и да више неће бити потребе да се на дневно-политичке теме оглашавам или дајем било какве изјаве, што сам и до сада настојао да не чиним.
Епископ захумско-херцеговачки Димитрије
