Сестра Момирка Вукмировић говори обнови цркве Светог Луке у Витомирици за чију обнову ће 18. априла у подгоричком Саборном храму бити одржано донаторско вече „Онам онамо“.
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског Г. Јоаникија и Његовог преосвештенства Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија Друштво за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле „Светог Саве“ из Подгорице, организује донаторско вече ,,Онам онамо“ на Васкршњи уторак, у уторак 18. априла 2023. године у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 20 часова.
Бесједу ће одржати Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије.
Уз струне гусала пјеваће народни гуслари: Максим Војводић, Жељко Вукчевић, Милан Марковић, Секуле Церовић, Рајо Војиновић, Лука Зечевић, Ранко Бојић и Дамјан Војводић.
У програму ће учествовати етно група ,,Пече“, епски пјесник Славко Перошевић, етно појци Бојана Радовић и Маша Војводић као и рецитатор Милош Богдановић. Модератор програма биће Миљан Живковић.
Овим поводом гост Радија ,,Светигора“ била је Момирка Вукмировић рођена Витомирчанка, која је 1999. године, пред налетом албанских екстремиста, морала да напусти своје вјековно огњиште. Момирка се вратила на своје огњиште 10. децембра 2022. године, гдје обнавља цркву Светог Луке.
Момирка каже да ће 14. маја у сали цркве Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду бити одржано донаторско вече.
Формирана је Хуманитарна организација кнез Витомир чији предсједник је Миливоје Ковачевић.
Сестра Момирка се са великом љубављу сјећа нашег Светог блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је 1999. године дошао у Витомирицу и, испред Задружног дома, молио Витомиричане да не одлазе са својих огњишта.
“Наш Свети Митрополит Амфилохије је молио Витомирчане да остану и обећао да ће он остати са њима да брани Витомирицу. Нијесу га послушали, протутњали су мимо њега у том ратном вихору. Остало је само десетак мушкараца међу којима су били и мој брат и братанац. Тада сам била са дјецом у Београду, нисмо ни сањали да ће доћи до одступања из Витомирице. Тада се наш Митрополит повукао у цркву и чувао је све док су дошли Италијани“, сјећа се са тугом Момирка те 1999. године.
Село Витомирица је добило име по кнезу Витомиру. Након поплаве која је погодила, цијело ово мјесто било је метох Пећке патријаршије и било претворено у пашњак.
“Краљ Никола Петровић, који је са својом војском ослободио Метохију од Турака 1912. године, у знак захвалности због побједе над Турцима одлучио је и донирао значајна средства да се сагради црква Светог апостола и јеванђелисте Луке на најљепшем мјесту у Витомирици. Недалеко од Цркве формирано је и гробље на коме су се сахрањивали сви досељеници, сабрани из свих крајева Црне Горе. Било је ту свих црногорских племена од Приморја до сјевера Црне Горе, тако да је Витомирица била Црна Гора у малом.
Одрасли смо на плодној, метохијској земљи коју су наши родитељи искрчили и припремили за обраду. Велика је част одрастати у Метохији гдје је све било благословено, и храна и вода док нас је гријало и обасјавало топло метохијско сунце”- са сјетом и сузама у гласу сјећа се Момирка, позивајући све људе добре воље да помогну да се Витомирчани поново саберу око своје цркве Светог Луке, како рече: Бога ради, Светог Луке ради и Православља и српства ради.
