Празник Светих првоврховних Апостола Петра и Павла и слава древног храма на старом никшићком гробљу, који је посвећен овим Светим апостолима и ученицима Господа Исуса Христа, свечано је и молитвено прослављена у сриједу 12. јула 2023. године.
Поводом славе храма Свету литугију служило је свештенство из епархије будимљанско-никшићке, зворничко-тузланске и свештеник из Руске православне цркве из царскога града Петрограда.
Литургијским сабрањем началствовао је јереј Тадија Никчевић из епархије зворничко-тузланске, а саслуживали су свештеник Владимир из Петрограда из Руске православне цркве, из епархије санткпетербуршке и ладошке, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјеник никшићки, протојереј Мирко Вукотић, секретар епархије будимљанско-никшићке, протојереј Василије Брборић, парох никшићки, протојереј Миодраг Тодоровић, парох никшићки, протојереј Данило Зиројевић, старешина храма Светих Апостола петра и Павла и протођакон Константин Дојић, ђакон Саборног храма Светог Василија Острошког Чудотворца.
У олтару су чтецирали чтец Јован Радуловић, Маринко Јовановић и Драгутин Лалатовић.
За пјевницм су појали теолог Никола Кадовић, Чтец Милош Ненезић, Чтец Душан Перић и Арсеније Цицмил.
На Светој петровданској литургији и слави овог древног храма, сабрао се велики број никшићана, који су дошли да заједно прославе славу најстарије никшићке светиње.
Прије причешћа, вјернима се поучном пастирском бесједом, обратио протојереј Василије Брборић, парох никшићки. Он је поучио вјерни народ, говорећи о животу Светих Апостола, који су силом благодати Божије проширили Ријеч Божију широм васељене, указавши и на страдања која су апостоли претрпјели. Прота Василије Брборић је свима честитао славу и овај велики и благословени празник.
По завршеном причешћу освештан је и пререзан славски колач и освећено славско жито храма, а освећени су и славски колачи славара који прославаљају Свете Апостоле Петра и Павла као своју крсну славу. После литургијског сабрања, старешина храма Светих Апостола Петра и Павла, протојереј Данило Зиројевић, побринуо се и приредио трпезу љубави и заједничарење и саборовање је настављено славским ручком у Парохијском дому „Владика Сава Косановић“.
Еклисијарх Милоица Ђукановић,
еклисијарх (црквењак) древног храма
Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу
Чтец Блажо Љ. Даниловић: Црква Светих Апостола Петра и Павла у Никшићу
ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У НИКШИЋУ
Испод саме Петрове Главице
Зраци сунца ђе купају лице
Храм Божији одавно постоји
Што вјекове иза себе броји
Око њега стећци су камени
Који јесу древности знамени
Усред тога Храма свештенога
Испод тврдог пода каменога
Гробови се у поду налазе
А године свједоче и знају
Да у томе Храму почивају
Из давнога вакта и времена
Часни људи Српскога племена
То је Свето подигнуто здање
Прије Саве и прије Немање
У вријеме кнеза Владимира
Јакичић је кажу мјесто бира
И подиго Свету задужбину
А у славу Божијему Сину
Па је црква од тврдог камена
Апостол’ма Светим посвећена
Што су темељ од цркве знавени
Петар камен од вјере стамени
И с њим Павле Апостол љубави
Те се кроз њих Христос Господ слави
На том мјесту сунце славе сија
Бог зна колко Светих Литургија
На овом је мјесту одслужено
У Господом Христом освећено
У њему је од Уроша цара
Немањићког Светога владара
Потписана позната повеља
Што Дубровник и Хумска су земља
Потписали у Храму Светоме
А на славу Богу великоме
Мјесто ђе се народ окупљаше
А Слава се Божја проносаше
Не у самом Оногошту груду
За њу многа покољења знаду
А трајање њено ће да сјаје
И окупља многе нараштаје
У времену Турских освајача
Вјера бјеше у Господа јача
Па су свету цркву затрпали
И тако је скромно сачували
Те до дана данашњега траје
А сигурно Храм Божији тај је
У времену Светог Василија
Кад његова бјеше Епархија
И град Никшић и та црква света
Од зулума и турских намета
Некако је поштеђена била
И за службу њему је служила
Епископску кад бјеше столицу
На Петрову пренио главицу
Времена су редом пролазила
Она отпор времену пружила
И дан данас ту кандила горе
А Хришћани с радошћу говоре
О предивној овој задужбини
Нек је слава Богу на висини
Поред ове свете задужбине
Споменик је змаја с Марковине
Чувенога Јововића Мила
Ког је пушка душманска убила
Кад је љутих допануо рана
Јер му не смије изаћ на мегдана
Ни капетан Оногошта града
Те на правди Божијој пострада
Јунак Србски у том ратном добу
Да је Србин пише му на гробу
А код цркве кости Владичине
Из Бањана љуцке величине
Почивају Косановић Саве
Једне мудре и честите главе
Митрополит од Босне поносне
И Дабарске Епархије глава
Ту одмара нека му је слава.
Поред Храма нађе души мира
Онај што је својим пером бира
Витезове о којима поје
Те одмара часне кости своје
Епски пјесник Хаџи Радоване
Бећировић без икакве мане
У том Храму Господу Владици
Службу служе часни свештеници
Те сви људи долазе и знају
Да Господа Христа прослављају
Што кроз своје богомоље блиста
А ту славу код Господа Христа
И Анђели поју пјесме свете
А род нека чува аманете
Које су нам претци оставили
Па нек Господ с небеса закрили
И град Никшић и Светиње ове
Слава теби Боже кроз вјекове
Јер све што је дизано у славу
Никад неће предат забораву
Покољења па њено трајање
Биће наша снага и надање
До вјечности и Божијег суда
Чије име блистаће свукуда
Ђе се Божји Храмови подижу
Из којијех молитве пристижу
Код блиставог Христовог престола
И из Храма Светих Апостола
Полагање ризе Пресвете Богородице 15. јул 2023. године, Рисан
Чтец Блажо Љ. Даниловић (Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, и српски народни епски пјесник и химнограф)
