Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Вирпазару, 28. августа, прославио је своју храмовну славу. Свету литургију служио је јеромонах Никон (Кокотовић), игуман Манастира Светог Николе у Брчелима, уз саслужење јереја Крста Пламенца, црмничког пароха, у молитвеном присуству вјерног народа. За пјевницом су одговарале монахиње из Брчела, Орахова и Дупила.
Након заамвоне молитве, храм је опходила литија, а потом су благосиљани славски дарови, које је принијела породица Зорана Мистовића из Вирпазара.
Сабранима се празничном бесједом обратио о. Никон, који је честитао празник и славу овога храма:
„Благослов Божији, на здравље и спасење! Нека је срећан празник Успенија, односно Уснућа Пресвете Богородице.
Овај празник Свети оци Цркве називају другим Васкрсом, јер први Васкрс, као што знамо, је васкрсење самог Господа нашег Исуса Христа Спаситеља, а данашњи празник је у ствари празник уснућа, односно празник васкрсења Пресвете Богородице.
Пресвета Богородица је мајка свих нас, мајка Цркве. Она је учествовала у свим догађајима везаним за Христов живот на земљи, Христов домострој спасења, почев од Његовог рођења, па даље у свим догађајима све до оног страшног и ужасног дана и тренутка када је под крстом, заједно са Светим апостолом Јованом Богословом, доживјела Његово страдање и смрт. И као што се каже у Светом писму, тог момента под крстом, мач прободе душу Богомајке.
На дан Педесетнице – Силаска Светог Духа – Свети Дух је, поред апостола, сиишао и на Пресвету Богомајку и Она је заједно са Светим апостолима добила удио у проповједу Јеванђеља Христовог.
А када је дошао онај дан да се Пресвета Богомајка представи из овог земаљског живота, Њој се јавио Свети архангел Гаврило и благовјестио, јавио јој је вијест о Њеном упокојењу. А оно што је Она тада пожељела јесте да још једанпут види све апостоле окупљене, да се од њих опрости. И тада су на чудесан начин, на облацима ношени крилима анђела, сви Свети апостоли дошли да се опросте и узму последњи благослов од Пресвете Богородице, која је тада била, гдје је у ствари највећи дио свог живота и проводила, у кући Светог апостола Јована Богослова на Сиону.
Након Њеног уснућа, Њено тијело су ставили у ковчег и у пратњи мноштво хришћана ковчег је са светим моштима Богомајке пренесен у Гестимански врт, у гроб Њених родитеља – Светих праведних Јоакима и Ане. Приликом ношења ковчега из њега је све вријеме избијао благоухани мирис. Том приликом један од јеврејских свештеника се дрзнуо и дотакао се ковчега са намјером да га преврне. Међутим, тада су му обје руке отпале, биле су одсјечене. Када је он завапио и повјеровао у Христа, руке су му се повратиле и исцијелиле, и то је било прво чудо Пресвете Богородице.
Пресвета Богомајка чије успење – уснуће, односно смрт данас празнујемо је у ствари умрла природном смрћу. Погрешан је догмат римокатоличке, западне Цркве, а то је један од новијих догмата заблуда римокатолика, да Пресвета Богородица није прошла смрт као сви други људи. Дакле, Она је умрла као и сви други људи, а након три дана Њен Син – Господ наш Исус Христос је тијело своје Богомајке вазнио на небо.
Божјим промислом приликом Њеног уснућа, од свих апостола једини није био присутан Свети апостол Тома. Након три дана, он је дошао и био је веома ожалошћен када је чуо да је Пресвета Богомајка умрла и да је сахрањена. Затражио је да посјети Њен гроб, а када су дошли на Њен гроб и отворили га, видјели су да Њеног тијела унутра нема. Зато се данашњи празник у ствари сматра и назива другим васкрсењем.
Пресвета Богородица је наша најбржа заштитница и помоћница и увијек када се налазимо у некој тјескоби, невољи, када смо тужни, када смо заокупљени разним бригама, земаљским проблемима, знамо сви да је тога све више и више, треба да завапимо Пресветој Богомајци. Да клекнемо пред Њену икону и усрдно јој се помолимо. Имамо широм свијета много чудотворних икона Пресвете Богородице и зато је најважније да се Њој молимо што чешће и усрдније. Имамо и написане каноне, Молебни канон Пресветој Богородици и разне акатисте Њој посвећене.
Нека би данашњи празник Успења Пресвете Богородице свима нама био на духовно обновљење и укрепљење у вјери, нади, љубави и другим хришћанским врлинама! Благослов Божији и срећан празник!“
Заједничарење је настављено у парохијском дому за трпезом љубави.
Весна Девић
