Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас на празник Светих Кирила и Методија – 24. маја, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ћириловац у Речинама код Колашина, поводом славе ове свете обитељи.
На крају Свете службе Божије, манастирски храм је опходила празнична литија, након које су освештани славски приноси и преломљен колач.
Честитајући славу сестринству ове свете обитељи и свима празник Светих равноапостолних Методија и Кирила, учитеља словенских, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је појаснио да када говоримо да су неки од васељанских учитеља и равноапостолни, онда то подразумјева да је њихово дјело, у погледу проповједи Јеванђеља Божијега и свједочења вјере православне, равно дјелу апостолском. Подсјетио је како су се Свети апостоли спремили на проповјед Јеванђеља Христовога, када им је Господ, пошто их је сабрао послије свога васкрсења, рекао да се не разилазе из Јерусалима него да се заједнички Богу моле докле се не обуку у силу са висине. И на Тројчиндан, у педесети дан послије свога васкрсења, Господ је излио благодат Пресветога Духа на своје Свете апостоле и обукао их у силу са висине – силу Божије истине, правде, љубави, доброте и милосрђа. И тек тада су апостоли, будући просвјећени благодаћу Пресветога Духа у виду огњених језика, испунивши се огња Божанскога, огња Божије љубави и Божије ревности, истине и правде, постали способни да проповједају Јеванђеље Божије. Да свједоче Христово оваплоћење и Његову проповијед и дјела, а нарочито као очевици дјела Божијих, да проповједају Христово распеће, Његову жртву принесену на крсту и Његово преславно васкрсење из мртвих и Његову побједу над смрћу. А Христова побједа над смрћу била је таква да је и нас учинио саучесницима и учесницима Његове побједе и вјечне славе, и Његовога вјечнога живота.
„Тако су и Света браћа Кирило и Методије спремали своје душе и своја срца за стан Богу живоме од најранијег њиховог дјетињства, учећи се ријечи Божјој, учећи се Божанском науком. И испунивши се Божије љубави и Божије мудрости, они су пошли на проповјед Јеванђеља Божијега, по благослову Свете цркве да проповједају нашим прецима који су до тада живјели у тами незнабоштва, паганства, врачања и гатања. Да проповједају ријеч Божију и да све, као што смо данас читали у Јеванђељу, крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа и да приведу до тада незнабожне народе у Христово наручје.“
У наставку је Архиепископ цетињски истакао да је Свети Кирило ишао раније и на Исток да проповједа муслиманима, па кад се расправљао са њима, они су га питали: Како ви то кажете да вјерујете у једнога Бога а говорите да је ваш Бог Отац и Син и Свети Дух? Како је то један Бог а помињете Тројицу. Онда им је он, пошто нијесу могли добро да разумију да је наш Бог један Бог, упоредио то са Сунцем које има своје тијело, које личи на лопту:
„И оно је једно, али оно има и свјетлост – рађа свјетлост и даје топлоту. Видимо Сунце, видимо свјетлост, а топлоту не видимо, али осјећамо. И као што то једно Сунце даје и свјетлост и топлоту, тако Бог рађа свога Сина као вјечну свјетлост живоносну и происходи Светога Духа, кога не можемо видјети али можемо доживјети и осјетити у своме срцу. Тако је он раскидао те заблуде и приговоре… проповједао међу Сараценима, Татарима, Хазарима. А онда су двојица браће кренули на проповијед Јеванђеља Христовога међу Словенима 863. године.“
Истичући значај њихове проповиједи Јеванђеља Христовога међу Словенима, казао је да је то основна лекција из историје, нарочито за нас словенске народе, јер од тада како смо примили свету вјеру православну, примили смо и азбуку словенскога језика.
„Од тада се описменисмо. Од тада почиње и наша духовност и наша култура, а духовност и култура су најдубљи коријен свакога народа – то је живоносни коријен из кога црпимо живе сокове вјечнога живота“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Осврнуо се и на сусрет Свете браће са латинским мисионарима у Панонији који су им говорили да се не може служити служба на словенском језику, јер су само освештани језици: јеврејски, грчки и латински, те да су словенски народи непросвећени, а језик неуподобљен да изрази славу Божију. Свети Кирило је побијао њихове приговоре и заблуде, говорећи им да болују од тријезичне јереси и да у псалмима цар Давид каже да сви народи треба да славе Бога, а ако сви народи треба да славе Бога, треба да Га славе на своме језику, не на туђем.
„На свом рођеном језику ћете најбоље прославити име Божије. И успјели су Свети Кирило и Методије да пронесу ријеч Божију. Као и Свети апостоли некада, што су обишли као орлови Духа Светога сву васељену, тако су и ови нови потомци Светих апостола као орлови развили своја крила и облећели словенске земље, проповједали Јеванђеље Христово. И привели наше претке у наручје Божије – у наручје Божије љубави“, казао је Владика.
Подсјетио је да су тада сви словенски народи (Срби, Бугари, Руси, Чеси, Словаци, Пољаци мање јер су били под већим утицајем Рима и латинских проповједника) чули ријеч Божију те да је од тада почело богослужење на словенском језику, јер су они превели Свето писмо и богослужбене књиге.
„И ово што данас читамо у црквама, то је у суштини тај језик стари – словенски, који уз мало науке, разумију сви словенски народи. То је нама заједнички коријен. Нажалост, доста смо се отуђили и удаљили једни од других иако имамо заједнички коријен и заједничке учитеље, заједничке историјске и духовне и културне почетке и заједничке свеце“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Указао је и на Божији промисао да смо Јеванђеље Божје примили од браће Грка, иако се говорило да су и они можда били Словени. Света браћа солунска Кирило и Методије у дјетињству су се мјешали са Словенима, тако да су знали словенски језик од своје младости, касније су га усавршили и дали словенско писмо: прво глагољицу, па онда ћирилицу.
„Али су ипак нама учитељи били Грци. Међутим, нема у Цркви Божијој подјеле на Грка, Јеврејина, Србина, Руса, било које нације када смо у Цркви Божијој. Иако припадамо својим народима, ми те подјеле на народе превазилазимо и постајемо један Божји народ у Цркви Божијој. Ево, Св. Кирила и Методија, иако су Грци, више славе Словени него сами Грци. И тако и треба да буде јер су они имали своје велико дјело међу нама Словенима, и зато је био Божији промисао.“
Нагласивши да смо ми народ који није довољно исказао благодарност Светој браћи Кирилу и Методију, да их више славе и Бугари и Руси од нас, Владика је подсјетио да је зато наш отац Јоил, са благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија у мјесту званом Ћириловац, основао манастир и посветио га Светој браћи Кирилу и Методију:
„И то је један знак благодарности, прије свега Богу за Његову љубав, за Његову милост, за ону милост којом нас је миловао кроз вјекове и сачувао и нашу вјеру и наше поштење, и нашу слободу и наше душе, али и знак благодарности Светој браћи Кирилу и Методију. Нека Бог благослови труд нашега оца Јоила и сестара монахиња и његових духовних чеда монаха и монахиња, и вјерног народа који се уграђивао у ову новоосновану светињу која је пропојала, хвала Богу, и ево живи пуним животом. Овдје сестре монахиње моле се Богу, непрестано узносе своје молитве за све нас, пале кандило слави Божијој и зато нам је свима мило овдје доћи, добијамо утјеху и радост и снагу и укрепљење. Хвала мати игуманији и свима вама који помажете овај манастир. Бог вас благословио! Свима срећан празник и молитве Свети браће Кирила и Методија да буду са свима вама“, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
***
Манастир Ћириловац је први манастир у осмовјековној историји Митрополије црногорско-приморске који је посвећен дивним угодницима Божјим Ћирилу и Методију – просвјетитељима словенским.
Подигнут је благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија и љубављу и трудом блаженог спомена схиархимандрита Јоила (Булатовића), његовог брата Јанка и богољубивих људи. О. Јоил је манастир саградио на свом имању, које је предао Цркви, у мјесту Ћириловац куда је, по древном предању, проходио Свети Кирило са својим ученицима половином 9. вијека, идући међу словенске народе да пронесе и усади благовијест Светог јеванђеља.
Манастир Светих словенских равноапостола и просветитеља Кирила и Методија освештао је, 19. септембра 1999. године, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, коме је поред осталих саслуживао и блаженопочивши архимандрит о. Тадеј из манастира Витовница. Манастирска црква са три звона подигнута је у старом стилу по узору на студеничке цркве.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
