Празник Успења Пресвете Богородице – слава манастира Дајбабе, свечано је данас прослављена у овој Светоуспенској обитељи поред моштију Преподобног Симеона Дајбабског.
Светом литургијом је началствовао протојереј Остоја Кнежевић, архијерејски намјесник и парох цетињски, уз саслужење архимандрита Сергија (Рекића), игумана манастира Острог, протојереја Жељка Ћалића, пароха даниловградског, протојереја Јордана Маркова, клирика Епархије будимљанско-никшићке, јереја Златка Васића, пароха зетскога и јеромонаха Натанаила (Крушчића). У празничном евхаристијском сабрању молитвено је учествовао велики број вјерника.
Празничну бесједу је произнио отац Жељко Ћалић, који је нагласио да је улога Мајке Божије у нашем спасењу огромна, највећа, као што и све химне и пјесме у нашим службама о Њој пјевају те да није чудно што је Она тако прослављена од Светих отаца иако је у Светом јеванђељу, и у ономе што је записано о дјелу спасоносном нашега Господа, Богородица најмање помињана.
„Али зато су послије, у свим вјековима, најљепше химне и пјесме Њој пјеване. Она је била највеће надахнуће, инспирација светим писцима и пјесницима који пјевају о слави Божијој и то није чудо јер је Она истински темељ те славе. Заиста, Она која је шира од небеса постала родивши, зачевши у себи Бога, постала је највећи, крунски свједок Његовога оваплоћења, па онда и Његовога страдања и васкрсења.“
Подсјетивши на уснуће Пресвете Богородице, које је било мирно и тихо као и у Витлејему рођење Њенога сина и Бога нашега, прота је казао да је све што је за Њу везано било у тишини, миру и кротости, али да је Њена слава расла до наших времена и трајаће и свједочиће Она тај чудесни избор Божји и Њен одговор као нове Еве: Господе, ево слушкиње Божије – нека ми буде по ријечи Твојој.
„За разлику од оне прве Еве која се у сладостима и љепоти Раја, одрекла послушности Богу, нова Ева је у овој долини плача, која се земља зове, гдје жалост доминира, одговорила позитивно на тај позив у име свих нас. И тиме нам отворила пут у Царство небеско, пут у сједињење, да се и ми за ту радост, коју је Њој донио Архангел Гаврило, отворимо и да и ми будемо носиоци те радости, не само слушаоци, не само свједоци нечега што смо чули, него носиоци и причасници те вјечне, непролазне радости. А наша истинска и вјечна непролазна радост је сам Бог наш и Спаситељ.“
Мисија Пресвете Богородице и сав Њен живот, врхуни у данашњем празнику – у Њеном успењу – јер, истакао је отац Жељко, не би било примјерено да Она која је Живот родила прође кроз трулежност и уђе у трулежност као сви ми други људи.
„Зато је Њен Син с правом Њу васкрсао, вазнио на небеса са све тијелом на данашњи дан и тако показао, крунисао Њену славу којој се ми данас дивимо, коју призивамо и Њене молитве, моћне и премоћне за све нас и за сав свијет. То је радост коју нам је Она донијела Њеним избором, Њеним позитивним одговором и том Њеном одговору радује се васељена, сва покољења до краја свијета и вијека“, поручио је протојереј Жељко Ћалић.
По његовим ријечима свједок те радости је и Свети Симеон Дајбабски који је на Дајбабској гори, заједно с онима који су у оно вријеме били са њим, у овој пећини подигао цркву посвећену управо овом великом празнику, у којој се годинама сабирамо да будемо заједничари, причасници те радости о којој Свети архангел Гаврило говори Богородици: Радуј се, Благодатна!
„Благодатна јер Она је примила благодат, кроз благодат и силу благодати Божије и Духа Светога, зачела Бога живога и постала свједок да је Бог дошао на земљу и носилац те истине и тога великога и величанственога догађаја који не може да се опише ријечима. Он је надуман, тајанствен, сакривен од нас и од наше мале калкулативне логике којом ми желимо све да ставимо у неке наше калупе логичне и да то разумијемо. Не, то је тајна која се не разумије, али у коју вјерујемо и којом живимо, којом дишемо. Као што овај ваздух који дишемо не видимо, али га удишемо и њиме живимо, такве су и тајне Божије. Таква је тајна оваплоћења Божијега, таква је тајна Мајке Божије, таква је тајна нашега хришћанскога живота – сакривена од те наше мале логике и нашег малог људског расуђивања, а безгранична светајна нашега спасења и вјечнога смисла живота.“
На крају свог празничног слова, отац Жељко Ћалић је честитао празник и славу овога светога манастира, пожељевши да нам Бог да молитвама Мајке Божије да и ми будемо причасници и примаоци те радости коју је Она прва добила и била њен први свједок и отворила нам пут ка тој радости:
„Јер кад би у једној ријечи требали да изразимо смисао наше вјере и хришћанске филозофије живота, то би било Јеванђеље – радосна вијест, ова коју је рекао Архангел Гаврило Пресветој Дјеви: Радуј се! Радујте се, браћо и сестре! Радујте се сва покољења која живите на земљи јер Бог је дошао у свијет, родила га је Пресвета Богородица и онда да се примијене ријечи Светог јеванђеља које смо данас чули: Блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је; јер то је радосна вијест. А знамо да је Мајка Божија радост свих жалости, у свим временима и свим вјековима. Та радост нека испуни све нас, да том радошћу живимо, да њу свједочимо, да личимо и слични будемо Мајци Божијој по томе што ћемо бити носиоци те радости и свједоци њени у цијелом свом животу. Амин, Боже дај!“
Након што су се многобројни вјерници причестили Светим тајнама Христовим, свештеници су благословили славски колач, а потом су се сви присутни угостили на славској манастирској трпези.
Весна Девић
