Дуго су и радосно звонила манастирска звона у прелијепо јутро Тројичиндана поздрављајући долазак Његовог преосвештенства викарног Епископа диоклијског Г. Методија и најављујући почетак Свете Литургије на дан манастирске славе, по 681 пут од оснивања манастира 1338. године.
Уз владику Методија служили су протојереј ставрофор Илија Росић из Београда, игуман Рафаило Бољевић, настојатељ манастира Помаине са сабратом јеромонахом Јоакимом, архимандрит Јефрем Дабановић и јеромонах Јован Шљиванчанин, братија манастира Стањевићи и двојица ђакона: Јаков Нинковић из Цетињског манастира и Душан Биговић, професор Цетињске богословије. Појање су предводили удружени гласови хорова Слога из Сарајева и Свети Апостол Марко из Подгорице. Народа сваке године све више и више.
Ове године око хиљаду душа. Међу ходочасницима наша браћа и сестре из свих крајева Црне Горе, Босне и Херцеговине, Србије… Велики благослов мученичког Косова и Метохије донела нам је игуманија Харитина са сестрама из Пећке Патријаршије.
Причешћивање из два путира мноштва богочежњивих душа и деце. У подне је, на платоу пред манастиром, почео молитвени чин благослова славског колача Манастира и деце са посебним благословом – штићеника Ресурсног центра 1. јун из Подгорице.
Владика Методије је изговорио знамениту беседу у част Троједнога Бога и у спомен осам векова самосталности Српске православне цркве и оснивања Епархије Зетске, потоње Митрополије Црногорско-приморске установљене благосовом Светог оца нашег Саве.
И Духовна академија која је потом одржана била је посвећена овом великом јубилеју Српске цркве и народа. Све присутне поздравио је Председник општине Будва г. Марко Бато Царевић. Професор др Драго Перовић је говорио о значају духовне и просветне мисије Матице српске – чланова у Црној Гори као носиоца континуитета светосавске просвете установљене 1219. године. На његове речи надовезала се професор др Јелица Стојановић, председник Матице српске – чланова у Црној Гори.
Она је, у част осам векова српске црквене и духовне самосталности, представила изабране стране Законоправила Светог Саве – Иливичког преписа из 1262. године које је Матица објавила. Поучне речи о нашим духовним темељина које су изрекли владика Методије и уважени професори, употпуњене су стиховима пјесме Савин монолог коју је спевала Десанка Максимовић а исказала Ангелина Смиљка Вујовић, праунука проте Петра из Цетиња и народни гуслар Васо Ђондовић, првак међу гусларима Републике Српске.
Наставило се песмама које су отпевали снажни гласови чланова хора Слога из Сарајева и мушког дела Певачке дружине Грбаљ. Академија у част и спомен осам векова српске духовне и црквене самосталности и осам векова од настанка Митрополије Црногорско-приморске, окончана је на најлепши начин песмом и игром младих чланова фоклорне дружине Ђурђевданско коло из Подгорице.
Потом је отпочело народно весеље колом које је повео Председник општине г. Бато Царевић. Сви ходочасници су домаћински угошћени славском трпезом коју су удруженим снагама припремили Игуман манастира и већи број добротвора, Свима нека Света Тројица буде на помоћ.
Међу великим бројем гостију, који су сва три дана Тројичиндана посјећивали манастир Стањевићи на Духовски уторак нашли су се и гости из Српске Крајине: Радован Маслић из Шамца са сином Симом и унуком Ђоком и комшија Тешо Мишић са којима је разговор о тим ратним данима снимио монах др Павле Кондић сабрат манастира Стњевићи.
„Првог дана августа 1995. године, те ратне драме која се у Шамцу одвијала тих дана, био сам са покојним свештеником Ником Тошићем на магистралном путу између Шамца и Модриче, гдје смо помагали нашем људима да побјегну из ратом захваћеног подручја. Тада сам упознао Митрополита Амфилохија, који је ишао према Крајини из које су тада сви бјежали. Једино њега сам тада видио да помаже нашем народу док је бјежао из ратом захваћеног подручја“- свједочи Радован Маслић.
