У селу Микулићи изнад Бара, на празник преподобног Сергија Радоњешког, манастир посвећен овом великом светитељу Цркве Божије данас је прославио храмовску славу.
Свету архијерејску литургију служио је изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са свештенством и вјерним народом.
Након читања Светог Јеванђеља бесједио је ахимандрит Поликарп из Кијево-печерске лавре.
Након причешћа вјерних храм Светог Сергија је три пута опходила празнична литија, а онда је Митрополит Јоаникије благосиљао и преломио славски колач.
Потом је у архипастирској бесједи рекао да светитељи Божји, који су на земљи прославили име Божје својим животима и својим примјером, ријечима и дјелима, које је Господ удостојио своје вјечне славе, имају ту благодат да нас сабирају и обједињују око Христа.
“Они нас, као путеводитељи нашега спасења приводе Христу Господу, Спаситељу нашему. И ако је неко заиста свети, он припада свим народима, као што је Свети Сергије Радоњешки, који је понос велике братске и једновјерне Русије, такав Божји угодник, коме се моле сви народи и чијем светоме ћивоту у Тројице-Сергијевој лаври приступају сви вјерни и сви они који траже милости, благодати, помоћи Божје, здравље, исцјељење својих душевних и тјелесних недуга”, рекао је изабрани Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да је храм у Микулићима први који је подигнут Светом Сергију у Црној Гори.
“И није случајно што је подигнут овдје испод високе горе Румије, јер ова гора је благословена. Ово је света гора на којој је постојао древни храм, срушен у 17. вијеку, али је остао спомен на њега. И од оне литије која је овуда ишла вјековима на гору Румију, са крстом Светога Јована Владимира, израстао је заправо и овај овдје храм. И овдје се формирала монашка обитељ, испод ове високе горе, у сјени крста Светога Јована Владимира и под покровитељством Светога Сергија Радоњешкога”, подсјетио је Владика Јоаникије
Нагласио је да се свим тим потврдило да гора Румија личи на Синајску гору.
“А овај манастир, иако је нови манастир, личи на манастир Свете Катарине испод високе горе Синаја”, рекао је он.
Говорећи о житију Светог Сергија Радоњешког; Митрополит Јоаникије је казао да се велики руски народ ујединио тек у његово вријеме и да код браће Руса видимо у периоду прије тога нешто што јекарактеристично и за наш народ, а то су велике међусобне размирице код властодржаца.
“Па су се исцрпљивали и падали у ропство због тога што нијесу били јединствени. Јер, онај народ који не зна да се обједини свак може да пороби. А у вријеме Светога Сергија, који је благословио Светога Димитрија Донског за одсудну битку са Татарима, народ се био објединио под његовим благословом. Јер, он је био свјетилник и, како кажу у Русији – печалник напаћене руске земље и руског народа”, истакао је Владика.
Подсјетио је да од тада почиње успон Русије.
“И није случајно што га браћа Руси славе и као великог светитеља и као заштитника цијеле руске земље. Нека би Бог дао да се и ми објединимо у Христу Господу нашему, који је глава Цркве, који нас обједињује Духом својим Светим када се год саберемо у његово име и када му се год заједнички молимо, нарочито на Светој литургији када приносимо своје дарове Господу – дарове од душе, од срца, од наших руку. И све то Господ благосиља и освећује, и силази на хљеб и вино Духом својим Светим да их претвори у свете тајне којима се ми освећујемо. И да наш обични хљеб учини Небеским Хљебом, извором нашега вјечнога живота, спасења и освећења”, закључио је Митрополит Јоаникије честитајући настојатељици мати Теодори и њеном сестринству славу.
Домаћин славе био је Жељко Ђаловић, који је након Литургије са својом породицом за Владику, свештенство и вјерни народ приредио славску трпезу хришћанске љубави.
Домаћинство за наредну годину прихватио је Веселин Драшковић.
Радосав Рајо Војиновић
