На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 13. јуна 2024. године, литургијски је прослављена храмовна слава цркве Вазнесења Господњег у Подгорици.
Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драган Митровић, коме су саслуживали: игуман Макарије Крајевски из ставропигијског мушког манастира Руске православне цркве – Оптинске Пустиње који је смјештен у Калушкој области, као и протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић, јереј Велимир Бугарин и ђакон Ведран Грмуша.
У славу и у част Божију, током Свете литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Након заамвоне молитве, литијског опхода око цркве и освећења славског колача и славског кољива свима сабранима обратио се старјешина протојереј Никола Пејовић који је у уводном слову посебно акцентовао радост којом преизобилује овај празник који тако јасно показује да човјек није само од земље и за земљу, него да је човјек саткан и од земље и од неба:
,,Нека је срећан и благословен овај дивни празник који је сјећање на један догађај из живота Христовог, који је као и сваки догађај из живота Христовог важан за нас и наше спасење и који је код очевидаца тога времена и код свих они који у Духу и у истини исповједају Христа као савршеног Бога и човјека, изазвао и изазива велику радост. Радост зато што, Овај догађај показује да човјек није само од земље и за земљу, него да је човјек саткан и од земље и од неба. Да земљом ходи, а да се неба држи и да за небо живи. И то је димензија која је мјера човјеку у овом животу и то нам открива овај празник“.
Прота Никола је у наставку посебно заблагодарио проти Драгану Митровићу што је предстојао овим евхаристијским сабрањем евоцирајући успомене на дане када је прота Драган био старјешина овог Храма који је из свог богослужбеног живота преизобилно дао стоструког богатог рода:
,,Зато је увијек радост када се на овај дан сабирамо, а нарочито је велика радост, када се сабирамо у овом Храму Вазнесењском овдје у Момишићима. Нарочито смо благодарни Богу што је наш отац Драган (Митровић) одговорио нашој љубави и јутрос началствовао овом Светом Литургијом, а наш брат Жарко читао апостол, тако да смо се подсјетили и оних времена како је то деценијама било уназад, не само да би смо се тога сјећали ради неке патетике, него да би обновили оно благословено сјећање на дане, када смо се први пут овдје срели са Господом, када смо се први пут исповиједили, када смо први пут разговарали са свештеником, када смо се први пут Богу помолили, причестили, присуствали на Светој Литургији, јер то су дани када Бог излива највећу благодат на човјека“.
,,Обнављајући то памћење и то осјећање, обнављамо и братску љубав и заједништво и радост у Духу Светоме и зато нам је та радост и тај благослов јутрушњи био посебан и овај празник нарочито посебан и драг.
Отац Драган Митровић је овдје деценијама служио и сате и дане проповиједајући лик Христов у душама људским“, бесједио је он.
Прота Никола је пожелио овогодишњем домаћину славе, господину Горану Миловићу и његовој породици свако добро:
,,Нека би Бог дао и нашем овогодишњем домаћину, брату Горану Миловићу и његовој породици свако добро, који се заиста потрудио да покаже аврамовског гостољубља и да припреми трпезу за овдје присутним народ. И нека би га Господ увијек даривао Његовим богољубљем и Господњим човјекољубљем, нека би се увијек у његовом срцу, у његовој души, у његовом дому то двоје непрекидно састајало и сретало“.
У другом дијелу пастирског слова, прота Никола се осврнуо и на велики јубилеј – 100 година од подизања момишићке цркве Вазнесења Господњег који ће се прославити идуће године најављујући притом велики број манифестација у склопу јубилеја али и наставак радова на обнови ове светиње који укључују и живопис, фрескописање ове Светиње Божије:
,,Ми ове године обиљежавамо 99 година од када је подигнут овај храм Вазнесења Господњег.Што значи да ће идућа 2025. година бити 100 годишњица од када је подигнут овај храм. Један вијек који је у тих 100 година прошао све оно што је пролазио и што је наш народ прошао кроз тежак период и ратова, али и оних мирних дана када су Црква и Бог били заборављени и остављени, али у исто вријеме она је била и први благовјесник Васкрсења вјере у овом народу. Тако да, ако Бог да, идуће године имаћемо низ великих манифестација и прослава и нећемо ове године бирати конкретно домаћина славе, него смо онако у неком братском договору одлучили да сва дјеца овога светога храма, да ли су они свештеници или епископи или пак мирјани, да сви ми заједно будемо домаћини и да сви учествујемо у тој прослави. Ако Бог да да се ова црква живопише, да се настави обнова овог Храма, јер и ово ваше јутрошње присуство у овом храму показује да се радује и небо, и земља нашем сабрању у овоме храму, али и обнови овога храма“.
,,Нека би обнављајући храм и ми обнављали увијек изнова ону братску и сестринску љубав, која се овдје деценијама излива на све нас, а да никад не заборавимо без обзира ком степену служења припадали, да ли смо дошли као обични вјерници да се исповиједимо, да ли као појци да пјевамо, да ли као чтеци да чтецирамо, да ли као ђакони да ђаконујемо, да ли као свештеници да служимо, или старјешине и намјесници да смо сви увијек и сваки дан недостојне и смирене слуге Бога Вишњега који нас уводи у тајну вјечне и непролазне радости“, поручио је на крају свог обраћања протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
