Спасовдан торжествено прослављен у цркви Вазнесења Господњег у Подгорици: Увијек се враћамо овоме храму као дому гдје смо се сусрели први пут са очинском и мајчинском љубављу
На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 25. маја 2023. године, литургијски је прослављена храмовна слава цркве Вазнесења Господњег у Подгорици.
Светом литургијом началствовао је протојереј Остоја Кнежевић, секретар Митрополита црногорско-приморског, коме су саслуживали: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Никола Пејовић, Миомир Вулевић, јереји: Павле Божовић и Велимир Бугарин, као и ђакон Лука Павићевић.
У славу и у част Божију, током Свете литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Након читања из Јеванђеља сабранима се обратио јереј Павле Божовић. Он се у првом дијелу свог пастирског обраћања, осврнуо на значај и димензију прославе празника Вазнесења Господњег који се везују за главни град Подгорицу:
,,Овај празник је радостан за сав наш град, зато што један од његових најзначајнијих храмова данас прославља своју храмовну славу. Томе се радује сва Подгорица и њена околина.”
Отац Павле је подвукао да се овим празником заправо све оно што је створено, материјално и ограничено временом и простором сусреће са вјечношћу, са Оним што нема ни почетак ни крај:
,,Шта ми то данас славимо браћо и сестре? Нису ли они тренуци када се растајемо од оних које волимо, тренуци када би требали туговати? Није ли био болан и немио тренутак растати се од Господа, када се узнио на Небо, свима онима који су Га вољели и били Му најближи, Његовим ученицима и хиљадама људи који су се својим очима увјерили да је смрт побијеђена и да је Христос Васкрсао?
Данашњим празником, прослављамо сусрет. Све оно што је створено, што је материјално, што је ограничено временом и простором, што је ограничено на три димензије сусреће се са вјечношћу, са Оним што нема ни почетак ни крај, са Оним што нема ни јуче ни сјутра, са Оним што се простире кроз сва времена и изван њих и кроз све просторе и изван њих.”
Нагласио је да се празником Вазнесења открива тајна нашег учешћа у Царству небеском, али и у свим догађајима који су обиљежили наше спасење.
“Данас наша људска природа израњавана, али и препорођена васкрсењем, узноси се на Небо. Данас ми овдје у времену, можемо се сусрести са свим оним важним догађајима и тачкама Христовог домостроја спасења”, поручио је јереј Павле Божовић.
У наставку је подсјетио да празником Вазнесења, Господ обзнањује да је растанак заправо раст, сазријевање и прилика за нови и дубљи, значајнији сусрет:
,,Тренуци нашег растанка на Земљи вољни и невољни, или кад нас привремено смрт раставља од највољенијих, заправо нам отварају прилику да у цркви, кроз Литургију, молитву, тражимо и остваримо још приснију и још дубљу везу са свима од којих смо се растали привремено, баш као што нам се приснија и дубља веза са Христом дала онда када се Он вазнио на Небо.
Нека би нам Господ Бог дао такве љубави и такве вјере, таквог благословеног знања, да у свом срцу сагледамо овај свијет и једни друге и све догађаје нашег живота кроз сочиво данашњег великог и величанственог празника Христовога Вазнесења”, поручио је напослијетку презвитер Павле Божовић, настојатељ Цркве Светих 42 новомученика момишићка.
Светим тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог причешћа, у славску литију са опходом око цркве кренуло је свештенство са вјерним народом, док је у наставку освештан и пререзан славски колач.
Том приликом многобројно сабраном вјерном народу обратио се и началствујући протојереј Остоја Кнежевић, који је честитао празник и славу овога храма, нагласивши да је свака Света литургија управо сусрет са Господом, када ми свој ум и своја срца узносимо ка Господу:
,,То је наше вазнесење ка Господу на које нас призива свака Света литургија. Зато је овај празник тако лијеп и благословен у овој светињи посвећеној дому Спасовом. Нека је свима који волите овај храм срећан и благословен празник и свом свештеничком братству и настојатељу оцу Николи, да славимо празник Вазнесења Господњег и да наша срца и умови увијек буду усмјерени и да се увијек узносимо ка Богу нашему. Како и каже заповијест Божија – да увијек иштемо Царства небеског и правде Његове, а остало ће нам се придодати.”
Након оца Остоје, сабранима се обратио и протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, подсјетивши на тешка времена када је момишићка црква Вазнесења била унижена и пребивала у катастрофалном стању током периода након Другог свјетског рата и владавине социјализма и комунизма на овим просторима:
,,Овај празник и ово сабрање између осталог нас подсјећа шта је овај храм значио и шта значи у духовном животу и препороду Цркве, нарочито овдје у нашем Главном граду. Овај храм се једно вријеме прослије његове градње, након Другог свјетског рата, чини се, растао са онима који би требало да у њему служе и да се у њему сабирају. Био је запуштен до те мјере да је педесетих, шездесетих година чак неко од свештеника тражио, гледајући сву грозоту стања у коме се овај храм налазио, да би било часније да се сруши него да се дозволи да тако обитава трошан и урушен.”
Он је нагласио да је овај храм Божији након тог тешког периода поново постао мјесто благодати Божије:
,,Тај привремени растанак је довео до новог састанка крајем осамдесетих година и нарочито почетком деведесетих година и поново је ово мјесто постало мјесто благодати Божије, мјесто присуства Божијега, мјесто гдје су се људи по први пут сусрели са службом Божијом, Светим тајнама, исповјешћу и са Богом.”
Прота Никола се осврнуо и на еклатантан примјер значаја ове светиње Божије, будући да су из ње израсли многи угледни људи:
,,Колико је овај храм значајан показује да послије три деценије живота и молитве, данас су из њега израсли многи велики угледни људи који се налазе на најодговорнијим позицијама у нашој Цркви, од епископа, игумана, монаха, свештенослужитеља, важних и одговорних дужности у Митрополији и на тај начин Бог је прославио овај храм и нас који смо се у њему сабирали, призвао да наш труд и наше служење не остане без плода”.
Подсјетио је све присутне на посебан труд и рад свештеника Драгана Митровића који је, по његовим ријечима, носио највећи дио обнове живота момишићке цркве Вазнесења Господњег:
,,Свакако највећа обнова овога храма, као што то знате, припада у наше новије вријеме нашем оцу Драгану Митровићу који је урадио највећи дио те обнове, а на нама је да ово што је урађено одржавамо и да не заборављамо никада, будући да је из овог храма израстао Храм Васкрсења Христовог. Ми се увијек враћамо овоме храму као дијете које одрасте, школује се и оде у свијет и види нешто много веће и узвишеније, љепше, и ипак увијек му је најслађе и најљепше да се врати у онај дом гдје се први пут сусрео са очинском и мајчинском љубављу”, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Прота Никола се посебно захвалио овогодишњим домаћинима и кумовима славе господи Зорану Вукчевићу и Миодрагу Жунићу – Жуни, који су, какао је нагласио, са таквом ревношћу и трепетом бринули да све буде како треба.
,,Таква ревност треба да нас увијек држи и хвала им на том примјеру и нека им Бог узврати не само за ову слави него за све деценијама уназад”, пожелио је домаћинима овогодишње славе о. Никола.
Од овогодишњих домаћина Зорана Вукчевића и Миодрага Жунића, кумство за идућу годину преузео је господин Горан Миловић.
Старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић је напослијетку указао да су урађени значајни радови на обнављању Храма Вазнесења Господњег након десет година од последње веће обнове, истакавши да је ово била прва фаза великог уређења и обнављења цркве. Даљи радови на обнови настављају се у сусрет стогодишњици изградње Момишићке цркве Вазнесења Господње,г која ће овај јубилеј прославити за двије године.
Током овог евхаристијског сабрања прикупљана су средства (800 евра) за наставак радова. Сви који су у могућности, обнављање цркве и изградњу околног простора и платоа могу помоћи прилогом на жиро-рачун Саборног храма 510-1073-22 код Црногорске комерцијалне банке – Подгорица.
Евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника Вазнесења Господњег настављено је за славском трпезом љубави.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
