Музеј жртава геноцида приређује прво представљање двојезичне српско–енглеске научне монографије ауторке проф. др Јелене Ердељан, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, под насловом „МОНАХИЊА МАРИЈА: Слике монахиње Марије – Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“.
Представљање научне монографије биће одржано у среду, 10. априла 2024. године, са почетком у 14 часова у Народном музеју Србије.
Том приликом говориће Преосвећени епископ пакрачко-славонски Г. Јован, проф. др Јелена Ердељан, проф. др Лидија Мереник и др ум. Никола Радосављевић.
Објављивање ове монографије омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Монографска публикација, као прва која садржи и непречишћено интегрално сведочанство монахиње Марије (Антић), припаднице монашке обитељи српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко-славонска), тиме је обогаћена непосредним искуством молитве, постојања и стваралаштва на најстрадалнијем месту за српски народ у целокупној његовој историји. Публикација је инспирисана снагом и лепотом радова монахиње Марије, у којима се мешају иконописачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока, те срастају трагедија свих јасеновачких жртава и обновљени живот данашњег манастира, бришући границу између Неба и Земље.
Инспирисани стварним и трагичним догађајима који су се одиграли у Јасеновцу, радови монахиње Марије јесу иконичне представе и савремени сведок времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње и сећања. Небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завета, молитве из службе јасеновачким новомученицима, који су део публикације, најпотресније су сведочанство о Јасеновцу као највећем губилишту српског народа са 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница.
Радове изводи ауторка која је монахиња, а не школовани ликовни уметник, стога је у овом случају уметност искоришћена као појам и својеврсни канал за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли како би се она отелотворила на радовима мати Марије.
Иако суптилни у формату, колориту, техници и приступу уметности, радови монахиње Марије јесу универзалне слике света који и данас страда, сцене које се изнова понављају, рефлектују и будући страх који опстаје и храни се патњом из недавне прошлости народа, страх од апсолутног разарања хуманости, човечности, немања свести о нежности и потребама другог, због чега позивају на преиспитивање и размишљање о томе шта значи бити човек.
Изводи из рецензија
„Ова књига је значајна за све оне који су по свећени разумевању питања уметности и геноцида, са посебним фокусом на геноцид који је Независна држава Хрватска спровела над Србима, Јеврејима и Ромима. Ауторкина проницљива разматрања дају значајан допринос области историје уметности, бацајући светло на сложена геополитичка питања Србије, Хрватске, као и Босне и Херцеговине. Штавише, она дубоко задиру у тему културног памћења и кључну улогу која припада монашким традицијама, а засновано на свеобухватном испитивању уметничког дела монахиње Марије. Уметничка дела и њихово тумачење представљено у овој књизи обухватају импресиван низ теолошких, друштвених и политичких дискурса.“
проф. др Сара Офенберг, Бен-Гурион Универзитет у Негеву (Израел)
…..
„Књига проф. др Јелене Ердељан под насловом Слике монахиње Марије – Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења свакако буди пажњу темом која је недовољно обрађена у нашој научној заједници. Ликовни прикази ратних страдања нису непознати на нашем уметничком простору, али иконописачки прикази до сада нису обрађени. Иако се књига бави уметношћу иконописања и страдањем у Јасеновцу, као и приступом монахиње Марије овој теми, ова публикација заслужује и пажњу историчара.
Монахиња Марија је, у својим иконографским радовима, успела да сублимира колективну свест о патњама и страдању српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској, првенствено у Јасеновцу, и да истакне појединачне примере мучеништва именујући жртве и страдалнике. Поред тога, на својим иконама је представила и појединце који су преживели страхоте геноцида, приказујући их као континуитет живота и тријумф над смрћу, као симболе трајања српског народа и православне цркве на том простору, видевши их истовремено као незаобилазне сведоке тих догађаја.“
др Драган Цветковић, музејски саветник Музеј жртава геноцида (Република Србија)
…..
„Конкретним историјским подацима ауторка даје универзално значење тако да стравични злочини почињени над српским, јеврејским и ромским народом од стране Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата надрастају свој временски оквир и постају универзални симбол страдања.
Ердељан разматра, тумачи и ,,преводи“ визуелне композиције препуне симбола, њихове комплексне и синтезне структуре док, садруге стране, сама монахиња Марија текстуално потцртава оно што на радовима видимо. Ова јединствена симбиоза два текста, уз пратеће репродукције радова, фотографских белешки са терена (манастир Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу и Спомен–подручје ,,Јасеновац“) и оних из Збирке фотографија Музеја жртава геноцида, нуди нам посебан извор сазнања о најтрагичнијем периоду националне историје, времену и простору који су сами по себи страхотни.
Читав опус радова монахиње Марије на оригиналан и потресан начин даје увид у моћ иконе–слике, њен значај у савременом тренутку и снагу у перцепцији и визуелизацији геноцида.“
др ум Никола Радосављевић, кустос Музеј жртава геноцида (Република Србија)
О аутору
Др Јелена Ердељан рођена је 1965. године у Београду.
Студије историје уметности у оквиру Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду завршила је 1989. године.
Њен рад под насловом „Распеће и Силазак у ад у Сопоћанима. Иконографска студија“ награђен је наградом Народног музеја Србије као најбољи дипломски рад из области историје уметности те године.
Mагистарски рад на тему „Надгробни споменици од XIV до XVIII века на некрополама у околини Новог Пазара“ одбранила је 1995. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду код ментора проф. др Јованке Максимовић.
Докторску тезу на тему „Идеја Јерусалима и градови-престонице држава православних Словена у позном средњем веку“ одбранила је 2008. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Током студија Јелена Ердељан била је демонстратор у настави на предмету Општа историја уметности средњег века.
Учествовала је у више истраживачких теренских кампања обављаних у оквиру научног пројекта под називом Српски средњовековни надгробни споменици.
Од 1991. године запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Београду као асистент–приправник, а потом и асистент.
Од 2009. до 2015. године била је у звању доцента, да би у марту 2015. године била изабрана у звање ванредног професора.
Године 2019. изабрана је у звање редовног професора у оквиру Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Поред редовног рада на матичном факултету проф. др Јелена Ердељан је током школске 2011/2012. године предавала Историју уметности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.
Проф. др Јелена Ердељан била је члан организационих и академских одбора, као и уводничар са предавањем по позиву на више међународних научних конференција. Била је уредник и члан редакције више научних часописа и зборника радова, те сарадник на више домаћих и међународних научних пројеката.
Ширењу достигнућа српске науке у међународном академском окружењу посебно је допринела и великим бројем превода научних текстова и монографских студија са српског на енглески језик.
