Специјал емисија поводом дводневне посјете Патријарха Порфирија Митрополији црногорско-приморској поводом десете годишњице освећења подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и освећења камена темељца цркве Светог Саве и Православне Гимназије Светог Саве
На платоу Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржана је свечана духовна академија којом су завршене свечаности уприличене поводом 10 година од његовог освећења.
Бесједом се сабранима на почетку обратио старјешина подгоричког Саборнох храма протојереј Никола Пејовић. Отац Никола је казао:
,,Преосвећени драги Владико Јустине, у ишчекивању смо и осталих наших епископа који су остали да испрате нашег светог Патријарха, високопречасни архимандрите Методије, игумане манастира Хиландара. Часни оци и сви остали по звању и призвању, драга браћо и сестре, драга дјецо, помаже Бог.
У име Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија, у име братије овога Светога храма и у име свих оних који се овдје сабирају још једном желим свима топлу добродошлицу у овај дом славе Божије, у овај дом радости Божије, у овај дом љепоте Божије.
И све је у ова два дана и свих ових три деценије, а нарочито ових последњих десет година, израз те љепоте Божије која се изобилно изливана овај храм, на овај град, на његове житеље и, рекао бих, на цијелу Црну Гору.
О историјским токовима градње нећу трошити ријечи, јер сви ви сте на посредан или непосредан начин учествовали у његовој градњи. Сви сте ви уградили себе у овај храм а храм је узвратио тако што је све нас постепено изграђивао у једну најљепшу грађевину народа Божијег.
Овдје бих искористио прилику да наведем двије пророчке ријечи блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Када је 1993. и неколико година прије тога одлучио да сагради Саборни храм у Подгорици тада је била велика економска криза. Наравно након пада безбожног режима и велика духовна криза а онда и ратови у окружењу, инфлација и све оно што је наш тих година преживљавао. Фабрике су се полако уништавале и гасиле и народ је остао на ивици егзистенције. Тада је у једној својој проповиједи исповиједио да га оптужују како може да гради тако велелепан и велики храм а народ нема хљеба да једе. Он је одговорио да је баш због тога Подгорици и Црној Гори потребан храм јер ако човјек не једе хљеба небеског неће имати хљеба земаљског. И баш због тога што је сав живот свих деценија претходних био сведен само на хљеб земаљски баш због тога и немаммо хљеба земаљског. И зато је потребно да градимо овај храм.
-А одакле паре?
Па нека сваки Црногорац угради по један камен ето нама ускоро најљепшег храма. И вјера овога народа и учешће у њему учинили су да заиста после двије деценије градње овај храм буде принос Српске православне цркве великом јубилеју 1700 година од Миланског едикта.
Када је Свјатјејши Патријарх московски служио прву литургију са Патријархом Павлом и Митрополитом Амфилохијем на темељима овога храма, Митрополит је рекао: Ево камен темељац је поставио Васељенски Патријарх а прву литургију служи Руски Патријарх. Дај Боже- пазите сад- да на освећењу овога храма буду заједно сви православни патријарски и све православне цркве. И ето још једне пророчке ријечи која се остварила 2013. године. Дакле, овај храм и догађај у њему заскужују да се једнога дана напише и служба ради утврђивања у јединству једне Свете, саборне и апостолске Цркве.
Хвала свима који су ових дана дошли да увећеју нашу радост. Не због великог јубилеја, ово је само мали корак, него због тога што нам је свима потребна братска молитвена подршка и свима нам је потребна заједница. Зато када нам долази Патријарх српски ми се утврђујемо у тој заједници, у љубави, у вјери и у нади. Тако је било и јутрос, тако је било и ових дана и тако ће бити и на крају ових великих свечаности.
Хвала свим учесницима. Хвала свима онима који су на било који начин помагали. Нека би дао Господ Бог дао да Васкрсли Христос и овај храм увијек у нама васкрсавају оно најљепше, оно најбоље, да бисмо у свјетлости Васкрсења Христовога заједно се нашли у Царству небеском, у Царству Оца Сина и Духа Светога коме нека је слава за све и за сва.
Добродошли.
Бесједу на академији произнио је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара.
Патријарх Порфирије: У Гимназији Светога Саве развијаће се и знање и врлина
Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије у пратњи Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија посјетио је вечерас цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, у којој је, по предању, Свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви.
По доласку у ову древну подгоричку светињу Свјатјејшег Патријарха Порфирија је поздравио старјешине цркве протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Свјатјејши Патријарх Порфирије је благословио сабране вјернике и у бесједи, између осталог, казао да га посебно, додатно радује што је овдје присутно и мноштво дјеце, и онај број младих људи који су уписали православну Гимназију, који су, заправо, пионири, то јест они који чине први корак у постојању једне просветне установе која носи име светог Саве.
,,А то име само по себи довољно је да онај који, макар и издалека, познаје лик и дјело Светога Саве разумије каква је то школа. То је школа која ће давати сва могућа неопходна и прописана знања која су важна за конкретан и практичан живот. Али, будући да ова Гимназија носи име Светога Саве, она сама по себи показује да та и таква спољашња знања неће бити довољна и неће бити једино што ће се предавати у овој школи. Ова школа ће развијати и знање и врлину јер је врлина гаранција да ће сва знања која се у овој школи буду давала, у складу са даровима и талентима оних који Гимназију буду похађали, бити на корист и онима који школу уче али и заједници у којој ће они, који буду излазили из ове школе, учествовати и доприносити да она расте и живи у хармонији и добру“- казао је Патријарх Порфирије полазницима Православне Гимназије Светог Саве у Подгорици.
Полагање и освећење камена темељца цркве и гимназије Светога Саве
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије и Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 15. октобра 2023. године, освештали су и положили камен темељац цркве Светог Саве и Православне гимназије „Свети Сава“, чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром на Марковдан, 8. маја ове године.
Освећењу су молитвено присуствовали преосвећена господа епископи: жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, диселдорфски и њемачки Григорије, славонски Јован, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, свештенство и вјерни народ.
Овом свечаном чину присуствовали су и представници Владе Црне Горе на челу са премијером Дританом Абазовићем и министром просвјете Владимиром Војиновићем, бројни представници политичког и друштвеног живота Подгорице.
Након што је положен камен темељац цркве Светог Саве сабранима се најприје обратио г. Ристо Дрекаловић, велики добротвор Српске православне цркве, ктитор будуће цркве посвећене Светом Сави, а уједно и приложник земљишта за изградњу и пројекта за школу.
“Бог ме удостоји великом Својом милошћу да будем ктитор овога храма и да данас положимо камен темељац и повељу, и даће Бог и да га и завршимо. Са великом љубављу градим овај храм. Многи би хтјели да граде као ја, али им не може бити, тако да сам захвалан што је то мени припало. Овај храм сам одлучио да градим као слику Храма Светог Саве на Врачару у Београду – малог храма. А зашто? Па да би била симболика, да спаја људе, а не да их раздваја, чак и симболички. На овом Балкану је доста раздвајања. Треба људи да се спајају, сједињавају. Али како? Поштујући свачију културу, свачију традицију са пуно толеранције коју може само хришћанска Православна црква и православни, прави хришћанин, да разумије. Глобализација данас ломи све пред собом, све традиције и културе својим безбожничким духом, па сам срећан што се поред ове цркве гради и Православна гимназија Светог Саве, како би се у њој сачувао култ Светог оца нашег Саве. Дух Светог оца Саве, дух православља, дух највеће толеранције која постоји на свијету, толеранције која каже: Љуби непријатеље своје. Овај дух данас безбожништва који руши све пред собом, који хоће не својом културом, него својом некултуром да побиједи старе културе и да их сатре као да их никад није ни било, тако да свако ко може, треба да се бори против тога. Било би добро кад би глобализација била таква да њен дух буде да се поштује свачија култура, али је дух глобализације искључив, гори од комунизма. Тада су људе трпали у затворе, а овамо неистомишљенике трпају у луднице. Горег духа нема. Хвала вам”, казао је у свом обраћању господин Ристо Дрекаловић, ктитор будућег храма Светога Саве на Старом аеродрому.
Потом се сабранима обратио Његова светост Патријарх српски г. Порфирије:
“Високопреосвећени, драги брате Јоаникије, драги наш у Христу брате Ристо, који си обележен Христовим именом јер Ристо је Христос. Тим именом био је обележен и претходник нашег Митрополита Јоаникија, учитељ и отац наш заједнички, именом Христовим обележена је и ова земља благословена, обележени су именом Божијим сви народи који живе овде, обележени смо и ми, а и тај белег, тај печат у исто време јесте и позив нама да будемо људи, како је говорио блаженопочивши Патријарх Павле.
Да будемо људи, то значи да се у нама обликује лик Божији, да дође до свога врхунца и савршенства. Тако, усуђујем се да кажем, можемо ићи корак даље од толеранције, корак даље, а тај корак јесте испуњење старозаветног закона да идемо корак даље до Љубави. Баш како смо чули из данашњег Јеванђеља: Љубав све воли, све трпи, све подноси… Дакле, тамо где је љубав, ту има места за све и сваког човека. Тамо где је љубав нема искључивости, не постоји подела на ми и ви, на ти и ја, него постоји принцип да нема мене, нема ја без ти, без тебе, да не постојимо ми без ви, да нема нас без вас и обрнуто. Тамо где је љубав и благослов Божији ту постоје различитости, али не као поводи за супротстављање, за искључивости и нажалост, оно што је искуство људског рода, за непријатељство. Тамо где је љубав постоји Бог као центар и различитости као различити дарови који су дати појединцима, заједницама, групама и народима да би свако са својим даром афирмисао себе, обогаћивао другог и истовремено могао бити обогаћен другим. То је Јеванђеље Христово.
Толеранција значи трпељивост. Љубав значи да ми је стало до тебе без обзира како се молиш Богу и без обзира на то ком народу припадаш. Љубав значи да ме прихваташ, ти, иако сам другачији, без обзира што припадам и народу другом и на другачији начин се молим јер знамо, и ти и ја, да си ти добио свој дар, ја добио свој дар, да би свако умноживши свој дар, од нас двојице или нас двоје, могао да тим даром сачини букет састављен од различитих цветова, али сада један и јединствен, који одише благоуханим мирисом који храни и тебе и мене. И ево браћо и сестре то је храм Божији. То је место на које смо позвани да долазимо и покушаћу да интерпретирам блаженопочившег учитеља и оца нашег Митрополита Амфилохија који је говорио да постоје различитости међу људима, међу народима, али постоји једна тачка у којој се сви спајају и у којој су сви једно и јединствено, а то је да сваки народ има место на које долази да се моли Богу и да сваки народ има место на које долази да, у сусрету са Богом, упозна себе, упозна Бога и упозна другога. И сваки народ има место на које долази са жељом да, чувши реч Божију, заповест Његову, покуша да се мења и да узраста.
Ми, православни Срби имамо Светог оца Саву, првог архиепископа српског који је био наш, али и свачији, универзалан, баш зато што је био аутентично наш. То је баш зато што се у наше име, за нас и ради нас, подвизавајући се у складу са заповестима Божијим преобразио да буде Светитељ и да постане потпуно наш. Благодаћу Божијом, као и сваки светитељ, постао је универзалан и свачији. И храм зато постоји. Да будемо своји, да будемо наши, али само када живимо у складу са Јеванђељем Христовим, како бисмо онда постали Божији и постали универзални и свачији. То јест, како бисмо благодаћу Божијом своју душу, своје срце отворили и очистили од себичности и егоизма и, сместивши Христа у своју душу, постали способни да сместимо свакога човека и сваки народ. И то данашње Јеванђеље каже без обзира како се тај неко односи према нама јер заповест Христова, забележена руком Светог апостола и јеванђелисте Луке, вели: Љубите и непријатеље своје. А ми додајемо, или боље рећи објашњавамо. Ми непријатеље немамо, то јест никога не доживљавамо као непријатеља, а и онда када је неко против нас, када нас види за сметњу себи, трудимо се да љубав буде сила и снага да разумевање и прихватање тог другог и другачијег буду снага и силе које су најјачи аргументи и покретач, да и он може да се измени.
И зато овде у овом храму, посвећеном ником другом до Светом Сави, има места за све. То је храм Српске православне цркве, то је храм Христов – Бога спаситеља свих људи, у којем мора бити места, баш зато што је то светосавски храм, за све људе и за сваког човека. И овај храм мора бити место које чува идентитет, с једне стране, и гради мостове, с друге стране. Отуда је најбољи могући модел продужетка овога храма гимназија која ће се сазидати. Гимназија која је посвећена Светом Сави и која нас подсећа на давну, стару повест коју је, такође, блаженопочивши Митрополит, учећи се, говорио. Подсећа на повест о грчком философу Арстотелу који се пред крај живота вратио у своју постојбину, у постојбину својих очева Стагиру и подигао, управо, Гиманзију – лицеј. И ево, тако се и наш Свети отац Сава вратио и на овај начин, утемељитељ српског, православног и хришћанског идентитета, молитвом и трудом духовног оца вашег, и продужене руке његовог и нашег учитеља духовног оца. Дакле, ваш отац Јоаникије продуженом молитвом и жељом блаженопочившег Митрополита Амфилохија учинио да се врати дому очевом Свети Сава, да се врати у родно место свога оца, светитеља Стефана Немање, Симеона Мироточивог. Да се врати одакле, заправо, није никада ни отишао, ни одлазио и где је увек био. И овај камен темељац, који смо данас освештали, има ту силу, ту снагу, ту симболику. Он је давно, пре више од осам столећа, донет са Свете Горе Атонске. На том светогорском, хиландарском и ватопедском камену темељцу саздана је, на Христовом Јеванђељу, и заснована култура. Саздана је и вековна државност и ове државе Црне Горе, коју волимо и поштујемо, саздана је и просвета и дипломатија и здравство и све чиме се можемо похвалити и дичити у нашем народу. Саздани смо ми као народ. На том светогорском камену изграђено је наше биће. И поред лицеја, дакле, ниче и ова црква Светога Саве. То значи да ће заједно са школским звоном звонити и храмовна звона. И зато и овде одјекиваће стихови Десанке Максимовић, којима ћу и завршити израз радости, љубави ваше и наше према вама и заједничке према Богу:
Ја знам ко сам
по звону што са задужбина Немањићких пева
По томе што ме од Студенице до Милешева
од Берана до Подгорице и Херцег Новог,
прадедови гледају са иконостаса
и што сваки у руци држи храм.
Ја имам Светитеља за оца
и деда имам
Светитеља имам за кума
и на небесима…
И само када на тај начин храм зидамо и само када такву школу, као што ће бити ова светосавска, имамо, када знамо ко смо, да су нам преци светитељи. То подвлачим – светитељи, дакле они који су се молили Богу и трудили се да ускладе свој живот са Јеванђељем Христовим и заповестима Његовим и који нас гледају са иконостаса. Само тада, браћо и сестре, имаћемо смисао свога постојања, само тада имаћемо заједницу међу собом, разумевање међу собом, љубави међу собом, у породици, у комшилуку, међу рођацима, у свом народу, а и са свим другим народима. И само тада бићемо испуњени увек хвалоспевом и узношењем славе Једноме у Тројици Богу, заједно са Светим оцем Савом, његовм оцем Светим Симеоном Мироточивим, Светим Василијем Острошким, Светим Петром Цетињским у славу Једноме у Тројици Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и увекове векова. Амин.”
На крају је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије заблагодарио Његовој светости Патријарху Порфирију што је, као насљедник Светога Саве, послије толико вијекова дошао овдје у Подгорицу да освешта његов храм.
,,Хиљаду година, како каже ријеч Божија, је као један дан и један дан као хиљаду година. Сигурно да не можемо сада разумјети и протумачити смисао ових догађаја али свакако су историјски и не само историјски него и божански. Зато позивамо Вашу светост и браћу архијереје и нашега богомудрог и честитог ктитора, храброг човјека, да одемо и на темеље Гимназије и да тамо, Ваша светости, положимо камен темељац за нову Православну гимназију Светога Саве у Подгорици.
***
Црква и Православна гимназија “Свети Сава” граде се у подгоричком насељу Стари аеродром, на земљишту које је, као и пројекат, приложио г. Ристо Дрекаловић, велики добротвор Српске православне цркве, који ће као ктитор цркву посвећену Светом оцу нашем Сави сам саградити. Главни пројекат обухвата зграду школе и цркву, за коју је узор Црква Светог Саве на Врачару.
Православна гимназија “Свети Сава“ у Подгорици почела је са радом ове школске године, а настава се привремено одвија у просторијама зграде која је у непосредној близини Цркве Светог Ђорђа под Горицом, док се не заврше радови на згради школе.
Православна гимназија је лиценцирана од стране надлежног државног органа и пружа могућност даљег школовања, као и било која друга средња школа, односно гимназија.
Високопреосвећени Митрополит је раније казао да је пред Православном гимназијом “Свети Сава” постављен висок задатак да припреми нашу омладину која ће се овдје учити за школовање и на нашим домаћим и на свјетским универзитетима: “Да се овдје и дјеца и млади и одрасли саберу и да узрастају и у добрим наукама и у православним врлинама; да овдје буде најбољи спој између образовања и васпитања наше омладине.”
Патријарашком Литургијом подгорички Саборни храм крунисао прославу десет година од освећења
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је данас, 15. октобра 2023. године Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, поводом десетљећа његовог освећења.
Предстојатељу Српске православне цркве саслуживали су високопреосвећена господа митрополити дабробосански Хризостом, црногорско-приморски Јоаникије и крфски, паксонски и диапонтијски Нектарије, преосвећена господа епископи жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, диселдорфски и њемачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Преосвећеној господи архијерејима саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и других епархија СПЦ.
Обраћајући се вјерном народу, Патријарх српски г. Порфирије је рекао да је велики благослов за све сабране што су у овом дивном храму посвећеном Спаситељу и Господу нашем Исусу Христу, храму који је душа Подгорице “и што пројављујумо ко смо и шта смо”.
“Пројављујемо да смо народ православне вере, православни хришћани, а исто тако потврђујемо да је православна вера наш контекст живота и постојања, стваралаштва, међусобних односа, изграђивања духовне културе, што је то простор који је обликовао наш народ кроз векове и кроз историју водио. Наша вера јесте вера у живога, личнога Бога, једнога у Тројици Бога, Оца Сина и Светога Духа. Наша вера јесте вера у оваплоћеног Сина Божјег Исуса Христа богочовека, који у својој пуноћи открива меру Божију нама људима, и у исто време открива собом и меру савршенства људског, меру савршеног човека. А одлика и критеријум истинске и праве вере, данашње Јеванђеље нам то открива, јесте љубав”, казао је Патријарх и поручио: ” А и само Јеванђеље Христово могло би се свести на једну реч, а та реч је љубав. И, наравно, да љубав подразумева другог, ближњег, али не у контексту етичких норми и правног система у којима важи правило да волиш онога који воли тебе, да дарујеш онога који дарује тебе, да једном речју дајеш онолико колико добијаш. Вера на коју нас Господ позива јесте вера која ће се оваплотити у љубави по правилима да не чинимо другима оно што не желимо да чине они нама, и да не чинимо само онима који нама чине јер, у чему је ту величина? У чему је ту хвала? То чине и они који не знају Бога! Узвраћају меру за меру, љубав за љубав. Господ нас позива на веру која се оваплоћује кроз љубав и која нас позива на то да волимо и непријатеље своје.”
На крају Свете литургије Његово вископреосвештенсто Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поздравио је све присутне и заблагодарио Његовој светости и браћи архијерејима, свештенству и богољубивоме народу што су дошли да подијеле са нама ову велику радост.
“Тридесет је година од освећења камена темељца и десет година од освећења овога светога храма. Када славимо јубилеј, обично се сјећамо и неких догађаја из прошлости, не зато да бисмо отишли у прошлост, као што нам често говоре, него да бисмо сагледали боље Божји промисао који дјелује у историји, да бисмо боље разумјели живот Цркве и да бисмо нашли лакше смисао живота и свега онога што у животу чинимо и радимо”, казао је Митрополит.
Подсјетио је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије био главни иницијатор да Подгорица врати своје старо име, да се више не зове Титоград. Али, да би се Подгорица заиста вратила себи, видио је блаженопочивши Митрополит да треба учинити нешто значајно и дошао на идеју да подиже у Подгорици храм Васкрсења Христовога:
“Наравно, имао је подршку цијеле Цркве, посебно светопочившег Патријарха српскога, вашега претходника Павла, који је овдје, заједно са васељенским Патријархом и са нашим Митрополитом освештао камен темељац. И хвала Богу, трудом огромним, бригом и молитвом, и улагањем свега што је имао, Митрополит је заједно са оцем Драганом Митровићем, са осталим мудрим градитељима и умјетницима, а посебно уз помоћ великих добротвора, успио у тој великој замисли и намјери. И овдје је окупио на освећењу овога храма тројицу патријараха и више предстојатеља светих Божјих Цркава, представнике свих Православних цркава. То је био велики догађај када је свима било јасно да се Подгорица вратила сама себи и да се Црна Гора враћа самој себи. Само што то многи нијесу добро разумјели, али се надам да данас сви разумију – да се Црна Гора враћа самој себи, Светом Јовану Владимиру, Светом Стефану Немањи и Светоме Сави!”
Потом је Митрополит Патријарху српском г. Порфирију уручио скромни дар – патријарашки жезал са грбом Црнојевића, ктитора Цетињског манастира, столице митрополита црногорско-приморских и патријарашке инсигније.
Поздрављајући Високопреосвећеног Митрополита Крфа, Паксона и Дијапонтијских острва г. Нектарија, Митрополит Јоникије је истакао да нас је обрадовао својим доласком, својом братском љубављу коју је показао и тиме што нам је донио десницу Светога Спиридона Тримидунтског Чудотворца пуну исцјељења и Божјега благослова за све оне који јој са љубављу приступају.
“И овај његов долазак подсјећа нас на заједничку историју и на изузетно важне духовне везе између грчког и српског народа још од Светих Кирила и Методија па до дана данашњега. Али, нарочито истичемо то да нас је са грчким народом, а посебно са острвом Крфом и Видом, и са Светим Спиридоном сјединила Плава гробница. Као што је Христова гробница, Христов гроб живоносни објединио све народе хришћанске, тако је Плава гробница засвагда објединила у љубави и истој вјери грчки и српски народ”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Сабране је поздравио Високопреосвећени Митрополит Нектарије сверадосним поздравом: Христос Васкрсе – Ваистину васкресе!
“Не постоји већи и важнији поздрав за све хришћане, посебно за нас православне, који нас све сједињује и који је утицао да се промијени наш живот. Данас када се прославља десет година освећења овога храма који је посвећен Васкрсењу Христовом који је блаженопочивши Митрополит Амфилохије заједно са свима вама подигао и осветио, ја узносим благодарност Богу што сам данас са вама, са вама Ваша светости и Високопреосвећени Митрополите. Велики је дан данас због тога што сам са Вама Ваша светости и са Вама Високопреосвећени Митрополите служио Свету литургију, то показује не само јединство наша два народа, већ и јединство у Цркви и ова данашња Литургија јасно осликава то наше јединство”, поручио је Високопреосвећени Митрополит крфски, паксонски и диапонтијски Нектарије.
Током службе са љубављу и највећим поштовањем вјерни народ без прекида од синоћ, прилази и поклања се десници Светог Спиридона Тримитунског Чудотворца, коју је синоћ, на благослов вјерном народу сестринске Српске цркве, донио Високопреосвећни Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије.
Светом сабрању присуствововало је више хиљада вјерних, радосни што у овом догађају учествује наш духовни отац и пастир, насљедник Светог Саве, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије који ће својим молитвама и благословима ставити трајни печат на духовне свечаности организоване поводом десетогодишњег јубилеја Саборног храма.
Молитвеном сабрању присуствовали су представници традиционалних цркава и вјерских заједница, уважени представници дипломатског кора, јавног и политичког живота Црне Горе и окружења.
Данашње литургијско сабрање централни је догађај дводневних свечаности поводом обиљежавања значајног јубилеја Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, који су освештали и у њему се заједно молили седморица првојерараха помјесних православних Цркава, патријарси: васељенски Вартоломеј, руски Кирил и српски Иринеј, архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Свјатјејши Патријарх Порфирије и Високопреосвећени Митрополит Јоаникије данас у 13 часова освештаће камен темељац Цркве Светога Саве, као и темеље Православне гимназије “Свети Сава, чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром.
Патријарх ће у 19 часова посјетити Цркву Светог Ђорђа под Горицом, најстарије богослужбено мјесто у Подгорици, гдје је по предању Свету тајну крштења примио Свети Симеон Мироточиви.
***
Саборни храм ове године прославља деценију од свог освећења, које је остало забиљежено као велики и славни догађај не само за нашу Цркву и народ, него за читаво православље јер су га освештали и у њему се заједно молили седморица првојерараха помјесних православних Цркава, патријарси: васељенски Вартоломеј, руски Кирил и српск Иринеј, архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.
Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици градио се пуних 20 година, његова градња је почела 1993, а освештан је 7. октобра 2013. године. Идејно рјешење, по благослову блаженог спомена Митрополита Амфилохија, урадио је блаженопочивши архитекта др Предраг Ристић.
Те 1993. године, 9. августа Архиепископ Цариграда и Патријарх васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом пећким и Патријархом српским г. Павлом, положили су у припремљеном мјесту укопаном испод Часног крста прво Повељу, а потом камен темељац. Тада су се, послије овог историјског чина, који је Подгорица и Црна Гора чекала још од прије Другог свјетског рата, са бине постављене на ископаним темељима храма, вјерницима и свештенству обратили патријарси Вартоломеј и Павле, протојереј Василије Тарасјев, изасланик Патријарха Алексија Другог московског и цијеле Русије, и Митрополит Амфилохије.
У Црној Гори 18. мај 1994. остаће упамћен јер су тог дана благословене апостолске ноге Његове светости Патријарха московског и све Русије Алексија Другог први пут ступиле на тло Црне Горе. Заправо то је била и прва посјета у историји једног руског патријархa Митрополији црногорско-приморској и Црној Гори. На темељима Храма Христовог Васкрсења, на старом Хиландарском метоху у Момишићима, у 9 часова, 18. маја 1994, два патријарха, српски Павле и руски Алексиј, са домаћином Митрополитом Амфилохијем, архијерејима и бројним свештенством служули су прву Свету архијерејску литургију у присуству хиљаде вјерних.
Подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења освештан је у понедјељак, 7. октобра 2013. у 8 часова. Одмах након освећења почела је Света литургија, по чијем завршетку су бесједили српски Патријарх Иринеј, васељенски Патријарх Вартоломеј, који је том приликом уручио на дар свети путир и дискос, као и руски Патријарх Кирил, који је такође уручио дар – икону Пресвете Богородице Знамење, а Митрополиту Амфилохију архијерејску панагију. Потом су православни првојерарси са улаза у Храм Христовог Васкрсења пустили голубове мира који су симбол Духа Светога, а у спомен на овај велики историјски дан засадили маслине поред Саборног храма.
Пророчке ријечи блаженопочившег Митрополита црногорско-приморски Амфилохије изговорене те 2013. године уочи освећења подгоричког храма, а којима свједочима свих ових година, посебно када је народ устао у одбрану својих светиња, су да ништа не може тако дубоко помирити људе и очистити их од мржње, зависти и злобе, и зацијелити ране, колико сабирање око овога Светога храма и мирење братско Христовим Васкрсењем и храмом подигнутим у част Христовог Васкрсења.
„Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, поред своје суштинске намјене, поред васкрсавања њиме свега онога што је хришћанско предање оставило кроз вјекове на овим нашим просторима, поред обнављања памћења на живот Цркве Христове од апостолских времена па све до нашег времена, поред циља да треба да сабира око себе и у себи ближње и даљне, има једну суштинску функцију и суштинско значење – он јесте и треба да буде позив на помирење“, ријечи у блаженопочившег Митрополита Амфилохија, истинског ктитора Саборног храма Христовог Васкрсења, у чијој крипти је и сам нашао мјесто покоја.
Патријарх Порфирије у Подгорици: Да се у молитви и Духу Светоме загрлимо и заједно узносимо молитве
“Испуњено је срце моје благословом Божијим и неизмјерном радошћу јер могу изблиза да видим ваша лица, да се у молитви и Духу Светоме загрлимо и да заједно узносимо молитве Господу и Спасу нашем за мир у свијету, за спасење људског рода, за добро међу свим људима и народима”, поручио је синоћ Његова светост Патријарх српски г. Порфирије у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења након свечане доксологије која је служена у његову част.
Свечани чин доксологије служио је високопреподобни архимандрит Методије, игуман свете српске царске лавре манастира Хиландара на Светој Гори, уз молитвено учешће високопреосвећене господе митрополита: црногорско-приморског Јоаникија и крфског, паксонског и диапонтијског Нектарија и преосвећене господе епископа жичког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Атанасија и захумско-херцеговачког и приморског Димитрија.
Са љубављу и највећим поштовањем у Саборни храм радосно је дочекана и десница Светог Спиридона Тримитунтског Чудотворца коју је на благослов вјерном народу донио Високопреосвећни Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије. Вјерни ће у Саборном храму Христовог Васкрсења десници Светог Спиридона моћи да се поклањају и да је цјеливају током цијеле ноћи и све до недјеље вече.
Након доксологије ријечи добородошлице Његовој светости Патријарху српском г. Порфирију упутио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
“Ваша светости, Ви као насљедник Светог Саве продужавате његово дјело. Посјећујете, утврђујете и ојачавате епископске престоле, обједињујете цијелу црквену јерархију и сав народ Божији на широком канонском подручју Српске православне цркве у отаџбини и дијаспори. Као и Свети Сава доносите јеванђелску свјетлост народу својему и приводите га Христу. Својим свештеним корацима доносите и ширите мир Божији, као што сте донијели мир Митрополији црногорско-приморској прије двије године када сте радосно објавили да сте извршили наше устоличење у Цетињском манастиру. Донијели сте мир и правду Црној Гори када сте са њеном Владом потписали Темељни уговор. Тај чин су наше свештенство и благочестиви народ доживјели као заслужену награду и признање за њихову истрајну борбу ради остварења својих вјерских права и слобода, а понајвише ради заштите светиња, цркава и манастира Митрополије црногорско-приморске и епархија Српске православне цркве у Црној Гори”, казао је Митрополит и додао:
“Ваша светости, дошли сте да крунишете пуноћу наше радости у прослави јубилеја десетогодишњице овог новоподигнутог Саборног храма Васкрсења Христовог који је, од његовог освећења, постао извор радости и духовне снаге за све оне који њему приступају. Ваша светости ви ћете својом очинском љубављу и Вашом светом службом, патријарашком мудрошћу, молитвама и благословима ставити трајни печат на престојеће духовне
свечаности које смо организовали поводом реченог јубилеја. Неизмјерно се радујемо Вашем доласку и пјевамо благодатном сусрету са Вама. Милост и истина сретоше се, правда и мир цјеливаше се (Пс 84, 11) Добро нам дошли , Ваша Светости! Милост и Истина иду пред лицем вашим (Пс 88) Благословен грјадиј во имја Господње!”
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије заблагодарио је возљубљеном у Христу брату Високопреосвећеном Митрополиту Крфа, Паксона и Диапондијских острва г. Нектарију који нам је донио десницу Светога Спиридона Тримитунског Чудотворца, пуну исцјељења и благослова за све вјерне који је цјеливају: “Радује се небо и земља, радује се Црна Гора, земља светиња и светаца чије мошти божанским благоухањем, а народ пјесмом и молитвом, дочекују десницу Светога Спиридона. Ваше исокопреосвештенство, драги владико Нектарије благодаримо Вам на Вашем доласку, на Вашој братској љубави и доброти.”
Његова светост Патријарх Порфирије је казао да је његово срце испуњено благословом Божијим и неизмјерном радошћу јер можемо да заједно узносимо молитве Господу за мир у свијету и добро међу свим људима и народима.
“Да се заједно молимо за јединство у Христу нашега народа и за све друге народе, прије свега за оне народе са којима живимо заједно и које је Господ упутио на нас, са којима дијелимо милу нам државу Црну Гору. Не заборављамо ни у једном тренутку ни нашу браћу и сестре на Косову и Метохији који су стално, непрестано на крсту, непрестано распети, али распећем својим свједоче оно што су свједочили и наши оци – свој вјерски, народни и национални идентитет. Молимо се да Господ уразуми све оне од којих зависе животи наше браће и сестара на Косову и Метохији, да отопли срца оних од којих то зависи, да на Косову и Метохији не спречавају снабдијевање љековима, храном, намирницама и основним животним потребама… Благодаримо Митрополиту Нектарију који је слика вијековне повезаности Српске и Грчке цркве и међусобног подржавања српског и грчког народа који је донио благословене мошти Светог Спиридона Тримитунског чудотворца“, казао је, између осталог Патријарх Порфирије.
***
Свјатјејши Патријарх Порфирије допутовао је јуче (14. октобра 2023. Године), у дводневну посјету Подгорици поводом десетогодишњице освећења Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, освештања камен темељца Цркве Светога Саве, као и темеља Православне гимназије “Свети Сава”, чија изградња је почела у подгоричком насељу Стари аеродром.
Патријарх српски г. Порфирије је више пута богослужио у подгоричком Саборном храму, али први пут је као Патријарх у њему началствовато јутрос Светом литургијом.
Првојерарх Српске православне цркве Патријарх Порфирије се јуче састао и са предсједником Црне Горе г. Јаковом Милатовићем, који је у његову част приредио пријем и ручак у вили “Горица”.
