Без обзира на потписани споразум власти и опозиционих партија 2011. године, по којем српски језик има мјесто у четвороименом називу наставног предмета и по којем би требао да се учи у црногорским школама, и мјесто у Уставу Црне Горе као језик у службеној употреби, њега у службеној употреби практично и нема.
Зашто је то тако и који су примјери непоштовања споразума, питали смо редовног професора на Катедри за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу др Јелицу Стојановић, професора српског језика и књижевности и уредника часописа „Слово“ Веселина Матовића, мр философије Гордану Крцуновић и теолога Ивану Јовановић.
