„Од 2002. до данас није било више гостију за славу у Светим архангелима”, каже један од оних који никада не пропуштају да дођу и помогну. А те године цео дан је падала киша и грмело је у Светим архангелима код Призрена. А онда се зачула нека другачија грмљавина, више експлозија. Обележавало се 650 година од подизања светиње. Изнад ње су поставили пет килограма експлозива. Киша је нервирала неколико хиљада присутних, али је, према извештајима Кфора, спречила да се на манастир обруши лавина камења и затрпа вернике и посетиоце.
Ове године био је сунчан дан и са свих страна дошли су гости и учинили да овај празник буде по свему јединствен и да се у њему нађе највећи број посетилаца у протекле две деценије. У великом храму најмоћнијег српског владара нема места за све присутне. Срђан Петровић из Велике Хоче, коме су недавно овдашње косовске власти одузеле 40.000 литара вина и 10.000 литара ракије, наслонио се на зид, замишљен. Поред њега из камених блокова изникла је трава. Она ће на овом сунцу трајати још неколико дана и увенути.
„Господ жели да се љубав дели”, каже у беседи архимандрит Андреј, игуман манастира Црна река. Он говори о благовести снаге божје и архангелу Гаврилу, који преноси благу и најважнију вест. Петровић наслања главу на зид и слуша. У чему је привлачност овог места у кањону реке Бистрице, окруженог окомитим стенама?
Градећи гостопримство, место за разговор и предах од брзине савременог живота, игуман Михајло и његови монаси направили су јединствену целину која је отворена за све људе, њихове проблеме и радости.
„Ово данашње наше сабрање најбоље говори о нашим светињама и највећа је потврда коме ове светиње припадају. Многи се отимо о њих, али божји народ, верни народ долази у наше светиње да би ту показали своју припадност, вери православној. Наш народ, нарочито када осећа опасност, да је нешто угрожено – да га можемо изгубити, хита да својим присуством покаже да то њему припада”, рекао је митрополит рашко-призренски Теодосије.
Он је нагласио да је место светилиште које је порушено и да се данас забрањује његова обнова, као и да сваки камен сведочи живу везу Бога и народа: „Ово, можда најтеже време у нашој историји, када је царски Призрен готово остао без Срба – ево наши Архангели и Богословија, говоре да се није угасило кандило наше вере и славска свећа.”
Митрополит је оценио да огроман број људи долази први пут и да светиње Косова и Метохије нису локалног карактера.
Милан Петковић је стигао из Републике Српске, адвокат је и посланик у парламенту Федерације БиХ. За њега је „сусрет са светињама чудо”. Истог су мишљења Миладин Радовић, директор „Пошта Српске”, и др Саша Дабић, који ових дана обилазе КиМ с осећајем да треба помоћи и подржати и манастире и појединце који овде постоје и живе.
Отвореност Светих архангела је у протеклим деценијама била посебно важна за културу и уметнике, међу овим зидинама се одржава Ликовна колоније „Јесен у Призрену”, фестивали, смотре фолклора, изложбе и уметничке радионице. Ове године су наступили КУД „Абрашевић” из Прилужја код Обилића, КУД „Ново Брдо” из Новог Брда, гуслар Жељко Вукчевић из Подгорице, Тамара Капетановић, појац с централног Косова, а посебну пажњу изазвао је глумац и извођач етно-музике Милан Васић. „Осећао сам велику радост и љубав јер су ове песме чврста веза међу нама, међу вековима и несрећама које су нас задесиле. Деца која су ми се данас придружила на архангелској сцени су победници”, рекао је Милан Васић, који се ове године највише потрудио око организације културног програма.
Живојин Ракочевић
Извор: Политика
