Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Симеона Мироточивог, у понедјељак 26. фебруара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму, посвећеном овом великом Светитељу наше свете Цркве у Беранама.
У својој архипастирској бесједи Владика је, поводом упокојења протојереја-ставрофора Драгана Ристића, архијерејског намјесника беранског, казао да је Господ, на данашњи велики празник Светог Симеона Мироточивог, рукама овог угодника Божјег, узбрао најљепши цвијет Берана, који је био старјешина Храма и предсједник Одбора за изградњу овог Храма.
Преосвећеном Епископу Методију саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика Методије, рекавши да су се окупили, на овај велики дан, у велелепном храму који се гради у дивном и красном граду Беранама, да прославе славу овог храма највећег и родоначелника светородне лозе Немањића, а који је и отац нације, српског народа како многи зову Светог Симеона Мироточивог.
„Он је својим примјером и животом на врхунцу своје славе, у моменту кад је најсилнији и најмоћнији био, повио главу пред Христовим благим јармом, узео на себе тај крст који је издржљиво и трпељиво носио цијели свој живот и кренуо за својим сином, а после духовним оцем, Светитељем Савом, нашим просветитељем и првим Архиепископом српским. Има ли ишта милије оцу неко кад плод утробе његове крене тим путем и на тај начин спаси, не само своју душу, него и цјелокупни народ свој изведе на истински и прави јеванђелски пут, који ми још зовемо његовим именом – пут светосавски“, навео је Епископ Методије, додавши да су данас сабрали овдје, у радости празника, али су жалосни због губитка једног од најдивнијих, најомиљенијих и најбољих свештеника овог града и Епархије будимљанско-никшићке, старјешине храма у изградњи Светог Симеона и предсједника Одбора за изградњу овог Храма, протојереја-ставрофора Драгана Ристића. Честитао је, потом, храмовну славу Саборне цркве Светог Симеона Мироточивог.
Освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Кума славе била је Јелена Вукићевић.
