Синоћ је у подгоричком храму Великомученика Ђорђа, служена Света тајна Јелеосвећења, на којој је присустовао велики број верног народа.

Светом тајном началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење ђакона Луке Павићевића, док су за певницом појали појци Цркве Светог Ђорђа.

Након помазивања освећеним јелејем, поучном беседом сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић:

,, Ево службе јелеја и молитава освећења јелеја; ево и душа наших који се молимо и тражимо од Бога помоћ, не само за себе већ и за све оне које волимо – ближње своје, за оне које се даноноћно молимо, за све оне који припадају нашој заједници верних; јер нема смисла живота уколико у свему не полазимо од заједнице љубави Оца и Сина и Светога Духа.

Сам човјек је немоћан било шта да оствари а када је у заједници, у Цркви, он је у стању да се избави од свакога зла, беде, невоље и опасности. И не само да се избави него и када га то задеси, да то поднесе, витешки, спасоносно, са надом на Бога, имајући радост спасења и то је искуство и садржај наше вјере; да вјерујемо Бога, имамо повјерења у Бога у оно што је најбоље, највише, добро, – да ће Бог свагда све окренути на добро.

Тако и они који су у немоћима својим, болестима, вјерују, надају се да ће и то Бог окренути на добро и кроз трпљење све подносе, што је веће него да сасвим оздраве; да поднесу све невоље које их сналазе.

У томе је сила наше вјере православне. Да остајемо вјерни Богу љубави, да имамо љубав, ма какве нас недаће дешавале; ми знамо да је веће да имамо љубав у срцу, у себи, него бити сасвим здрав, најздравији.

То добијамо управо творећи заповести Божије, живимо тако да творимо заповјести Божије о љубави. Свугда ма где се налазили, живимо тако да творимо заповијести о љубави.

То је смисао ове службе јелеја, да се увећа љубав у нама, да имамо топлину срца, радост душе, весеље тела; све то припада онима који творе заповјести Божије; заиста, ово освећење је драгоцено, непроцењиво.

Долазећи на ову службу јелеја, примамо нешто небеско, божанско, благодарно – испуњавамо се благодаћу Божијом.

Та благодат је право здравље душе и тијела. Имајући благодат ми смо тек онда сасвим здрави, без обзира да ли смо стари или млади, болесни или здрави, богати или сиромашни; та благодат коју добијамо овде у Цркви на служби је највеће богатство, највећи дар који припада једнако свима и зато сви радо хрле у Цркву – да би се испунили оним што им припада;

Ми видимо колико се потуцамо по болницама, домовима здравља, апотекама – и тек ако добијамо милионити дио од онога што смо добили овом Тајном јелеосвећења.

Заиста, ово је драгоцени, спасоносни јелеј а зато што се помазујемо њиме готово сваких мјесец дана, – посматрајући све вас, озарени небеском свјетлошћу, Христовом, озарени смо благодаћу Духа Светога и заборавили смо на своје туге, бриге и увреде ближњих него мирни и испуњени богатством љубави ми стојимо и слушамо ријеч Божију, – а помазујући се седми пут целиваћемо Свето Јеванђеље и мошти Светитеља које имамо у овој Цркви; и тако обдарени идемо својим домовима носимо свети јелеј и помазујемо њиме наше укућане да се и они дотакну благодати коју смо ми завредили; јер ова благодат је данас сишла на молитве свештеника и благодарећи вашем присуству у оволиком броју коме се сам Бог радује.

И док имамо овакву слику нашега народа, имамо и спасење нашега народа, благодарећи овој заједници и они који су безбожни, чак имају спасење балгодарећи нама.

Нека би Господ Бог дао и данашњи Свети, да свагда имамо расположење, дивно и побожно, да долазимо на свете службе у Свету Цркву, да се причешћујемо и просвећујемо, Амин, Боже дај!“

Након целивања Светог Јеванђеља, пред верни народ изнесене су светиње које се чувају у овом древном храму – честице моштију Св. Великомученика Георгија, Свете Мученице Босиљке Пасијанске и Преподобног Стефана Троношког.