На овом месту ми знамо ко смо, овде знамо шта смо, овде разумемо шта је циљ нашег постојања, овде смо, браћо и сестре, у својој кући, у свом дому, рекао је у беседи патријарх Порфирије
Грачаница – „Ја сам ту! Стигли су и ови моји”, јавља се испред Грачанице, у рану зору, на Видовдан Предраг Славуј, родом из Двора на Уни. Његов стриц је новинар Ђуро Славуј, који је с Ранком Перенићем отет пре 25 година између Велике Хоче и Зочишта у Метохији. Овај млади човек га сваког великог празника тражи по Косову и увек за своје групе поклоника нађе неко ново место и светињу за посету. Он по некој сопственој мапи тражи себе и делове своје породице.
Грачаничка порта се за Видовдан претвори у велики сусрет различитих људи који готово за обавезу сматрају да овде буду како би прославили празник. Двојица младића с великом тробојком на којој пише Зета сатима држе овај симбол, окренути према манастиру испред којег траје служба.
Илија Блажевски и његов пријатељ Милутин из Струге у Северној Македонији гости су породице Живић и, како кажу, ове светиње.
Књижевник Владан Матијевић добио је, уочи Видовдана, у Грачаници велику награду „Златни крст кнеза Лазара”. У беседи коју је изговорио подсетио је на дубину Лазаревог живота, на крст његовог и нашег времена, на духовно злато и прву српску књижевницу Јефимију, која је исписала Похвалу кнезу Лазару:
„У времену овом, када је тешко припадати српском роду, на месту овом, где је то теже него игде, примам ово вредно књижевно признање – које у свом имену има и реч крст и реч злато и твоје име, кнеже свети – и читам Моју похвалу теби.”
Он је подсетио на вапај за помоћ коју је упутила Јефимија: „Пошто се код нас поново догађају страшна превирања и после толико векова опет изгубљени тумарамо мраком, и ја ћу те у часу овом попут ње замолити: помози нам, кнеже свети!”
Патријарх српски Порфирије је у беседи на литургији истакао да је Косово наш општи дом и да сваки пут кад није на Косову, он је странац и чека да се врати.
„Ако игде можемо да разумемо шта је правда божја, ако игде можемо да спознамо да смо то што јесмо, то је управо Косово и Метохија, то су Високи Дечани, то је Пећка патријаршија, то је Богородица Љевишка, Девич, то су многе светиње којима је украшена косовскометохијска земља. Ту на том месту ми знамо ко смо, овде знамо шта смо, овде разумемо шта је циљ нашег постојања, овде смо браћо и сестре у својој кући, у свом дому. Ово подсећам себе, а ево сада подсећам и вас и сву браћу и сестре где год да су и цео свет и све људе света”, рекао је поглавар СПЦ.
Патријарх је посебну пажњу посветио Србима на Косову, њиховој жртви у свим временима. Он се поименично обраћао Србима у Осојану, Штрпцу, Шилову, Косовској Митровици и закључио да дух нашег народа почива на њиховој жртви и молитвама. Обраћајући се народима који живе на Косову и Метохији, патријарх је поручио да „црква наша неће никада никога заборавити и оставити. Не постоји тај за кога се нећемо молити, јер ако црква заборави иједну душу, који је онда њен смисао”. Патријарх је свим муслиманима честитао Курбан-бајрам: „Честитајмо са овог места свим муслиманима Бајрам, да и они вером у Бога измоле мир у својој души, па онда ако имамо мир као оруђе у својој души и они мир у својој души, разумећемо да је Косово и Метохија света земља и да има места за све.”
На почетку обраћања изнад Грачанице и скупа кружио је хеликоптер Кфора.
Први пут после 1999. није служен парастос на Газиместану јер је Епархија рашко-призренска проценила да косовска полиција не може да обезбеди сигурност за посетиоце. Иако није било масовног окупљања, верници и групе Срба током читавог дана посећивали су споменик косовским јунацима на Газиместану. Многи од њих поред аутомобила косовске полиције, Кфора и ОЕБС-а кроз гвоздену капију са цвећем у рукама одлазили су до камене куле коју је пројектовао Александар Дероко. Косовска полиција је свима проверавала личне карте, претресала торбе, гледала шта пише на мајицама, а појединим посетиоцима је забрањен унос свећа у споменички комплекс.
Игуманија Манастира Светог Димитрија код Грачанице дошла је црвеним ружама и од свећа које је успела да уносе направила крст на споменику „баш онако како је то радио владика Атанасије”. Група верника из Подгорице присуствовала је помену који је служио њихов свештеник за све страдале ратнике и војсковође пре Косова и после Косова.
На Газиместан су венце и цвеће положили председница Општине Грачанице Љиљана Шубарић заједно с градоначелником Требиња Мирком Ћурићем, придружио им се и председник Привременог органа Општине Приштина Новак Живић. Политичар Момчило Трајковић је изјавио да не може да прихвати чињеницу што Српска православна црква упркос свим недаћама није одржала парастос на Газиместану.
Видовданске награде
Само обележавање Видовдана пратиле су бројне манифестације на целој територији Косова и Метохије, то је била прилика за доделу награда и признања. У организацији Дома културе Грачаница додељене су и награде: „Грачаничка повеља” песнику Раду Танасијевићу из Обреновца, „Кондир Косовке Девојке” песнику Милоју Радовићу из Краљева, „Перо деспота Стефана Лазаревића” песнику Жарку Миленковићу из Преоца код Грачанице. Ликовну награду „Лонгин” за животно дело добио је сликар Сава Ракочевић из Чикага, а награду „Димитрије Поповић”, која се додељује младом сликару, добио је Никола Илић Црни из Грачанице.
Живојин Ракочевић
Извор: Политика
