У недјељу Месопусну 10. марта Високопреподобни архимандрит и игуман отац Антипа, старац ивиронске келије Свете Ане у Кареји.предстојао је светом службом Божијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, уз саслужење више свештеника.
Након читања зачала из Светог Јеванђеља отац Антипа се обратио надахнутом бесједом вјерном народу акцентујући у уводном слову ријечи Светог Јована Златоустог које говоре о главној одлици хришћанства, а то су љубав и милост:
,,Господ је у лицима свих оних који требају помоћ. Свети Јован Златоусти нам говори о главној одлици хришћанства, а то су љубав и милост. Ово је оно што одваја православље од других религија. Имајмо љубави према свакоме човјеку”, рекао је о. Антипа.
Отац Антипа је говорио и о два пута који се сваког дана и сваког часа стављају на избор сваком човјеку:
,,Од заједнице са Господом и са ближњима одвајају се они људи који имају тврдо срце и који се не интересују за ближње; они који не дају ни чашу воде ономе ко је жедан, нити хране ономе ко је гладан. Испред нас имамо два пута. Први је пут љубави и доброте, опроштења, да опростимо једни другима и да подржавамо другога, да га подржавамо у врлини. А други пут је пут тврдог срца. То је пут злобе и пут пропасти”, објаснио је он.
,,Свети Јустин Поповић је рекао да ће главну ријеч на страшном суду имати чињеница колико смо учествовали у спасењу другога човјека и колико смо имали истинске љубави”, рекао је отац Антипа.
Након заамвоне молитве старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић и отац Антипа су исказали узајамну радост и благодарност због овог сусрета и прилике да заједно служе бескрвну жртву Христу Богу:
,,Са нама је јутрос био отац Антипа, који нам долази из келије Свете Ане, скита светогорског манастира Ивирона. Налазимо се у Храму Христовог Васкрсења у коме Ви, драги оче, нисте први пут. На позив блаженог спомена Митрополита Амфилохија, долазили сте неколико пута посјећујући наше светиње и учествовали сте у богослужењима.
Зато Вас у једном дијелу и не сматрамо гостом, већ као домаћег и драгог који се увијек враћа мјесту гдје је осјетио љубав и гдје ће увијек наћи љубав.
Овај храм Христовог Васкрсења саграђен је као симбол свеопштег народног васкрсења. Након вишедеценијске комунистичке власти, вјера у народу као да се полако гасила. Комунистичке власти су сматрале да ће Црква полако да ишчезне. Међутим, овдје се вјера чувала вјековима, за њу су чак и наши преци дали своје животе. Пет вјекова ропства сачували су православну вјеру. Иако су цркве биле напуштене, свештеници добрим дјелом убијени и прогнани, ипак у душама људским сачувана је вјера православна.
Доласком Митрополита Амфилохија, та вјера се у људима пробудила и ми данас живимо свједочење тог васкрсења. Прије четрдесет година у Подгорици је био само један храм који је био у богослужбеној употреби и у том једном храму некада на недјељној Литургији било је свега по неколико људи. Данас у Подгорици сви храмови су пуни вјерних људи и многи од њих су мали да приме све оне који желе да узимају учешћа у недјељним и празничним богослужењима. Све нам то потврђује да Цркву Христову ни врата адова не могу надвладати.
У темеље овога храма Митрополит је уградио своје земне остатке и изабрао га као мјесто његовог гроба. Тиме је у све нас уградио истинску и праву вјеру и безграничну христолику љубав којом је грлио свакога човјека. Нарочито се та љубав осјећала према нашем братском грчком народу, па ми у нашим молитвама како наше светитеље из нашега рода подједнако са истом љубављу и вјером призивамо и Свете старце Пајсија и Порфирија, које сте Ви познавали, и Светога Нектарија и раније свете оце до Светог Григорија Паламе па на даље.
Зато је Ваш долазак за нас велики благослов, јер са Вама дошла нам је радост и благослов Свете Горе Атонске из које су наш Свети Симеон и Свети Сава донијели свету вјеру православну и оставили је као аманет њиховим потомцима.
Ви нисте дошли због овога, дошли сте другим поводом, зато је наша захвалност још већа што сте, и поред приватних обавеза, нашли снаге и љубави да синоћ одржите једно изузетно надахнуто предавање, а да јутрос предстојите овом Светом службом и принесете бескрвну жртву Христу Богу. Хвала Вам и нека Вас Бог укријепи и увијек нас имајте у Вашим молитвама”, казао је прота Никола Пејовић.
Отац Антипа: Сви смо на Светој Гори као рођени од једне мајке, а мајка је света крстионица православна.
,,Блаженопочившег Митрополита Амфилохија сам срео још 1968. године. Ја сам био тада студент и десило се да је тада на наш факултет дошао тадашњи јеромонах Амфилохије са још двојицом, тројицом.
На његовом лицу видио се ентузијазам за свештеничку службу и за монаштво, али у његовим очима видјела се једна стварна туга због ствари које се дешавају у вашој отаџбини због изгнанства Цркве и народа. Поред много ствари које ми је говорио, ја ћу рећи само једну која има везе са овим што је говорио отац Никола.
Једине ствари које сам слушао као ученик биле су ствари од једног учитеља атеисте, који је једном приликом све ђаке повео на мјесто порушене цркве и одржао нам је предавање о атеизму. Ово је било предавање о религији и једино што смо од њега чули је да Бог не постоји. Али без обзира на такво учење и индоктринирање, ипак, ево, прославили смо Бога кроз Цркву и то значајно преко Митрополита Амфилохија и његовог дјеловања и рада.
На Светој Гори, као што знате, постоји манастир Хиландар који је веома драг нама Грцима и увијек смо имали добре везе са братством манастира. Рекли смо јуче на предавању да је Црква нешто више од наше отаџбине и нације. Подсјећам и на ријечи преподобног Јустина Ћелијског, који је такође говорио да је Црква изнад нације и државе.
Желио бих да захвалим оцу Николи који је био надахнут и дозволио ми јуче да бесједим, да утврђујемо наше везе у братској љубави.
Сви православни су уједињени на Светој Гори гдје има доста разних припадника народâ и сви смо као рођени од једне мајке. А ова мајка је света крстионица православна.
Хвала још једном оцу Николи и свим свештеницима и хвала вам за прелијеп дочек.Мушкарце чекамо на Светој Гори, не само на Хиландару него у свим манастирима, јер сви манастири су ваши. Срећан почетка поста и срећан Васкрс”, казао је игуман Антипа.
Борис Мусић
