У Плужинама, на 54. Пјесничким сусретима на извору Пиве (18. јул), промовисан је зборник радова, под насловом Свијет се из чуда обнавља, са прошлогодишњег симпозијума о књижевном дјелу Милутина Мићовића.
О зборнику су говориле пјесникиње, Милица Бакрач и Милена Кулић.
Милица Бакрач се на почетку осврнула на, како је казала, опширан и прецизан предговор овом дјелу који је написао академик Јован Делићу, те скренула пажњу на његове ријечи да Мићовић пише и пјева из увјерења да «човјеков завичај није на земљи» и да је човјекова потреба за Богом изворна и вјечна.
”Ову професорову тврдњу потврђују готово сва обраћања која смо чули на прошлогодишњем симпозијуму. Навешћемо само неколико примјера из радова који одговарају наслову зборника: У првом поглављу, о поезији, Ефим Беренштејн (Русија), текстом „Запечаћено у човјеку“, ову поезију назива „светлошћу“ вере, истине и лепоте, а Зоран Костић у тексту „Како до руба бездана“ каже да „У поезији Милутина Мићовића пролог пјесме је на небу, а катализатор је пјесник, било као физичко, било као божанско биће.“ Илија Лакушић (кога је предухитрилм смрт да дође на симпозијум), пише о „прибраној ватри“ са акцентом на књигу Трагови будућности (објављена у Русији), у чијој је основи „лиризована метафизика религиозних наноса на трагу библијског учења“.
.
”Набројаћемо такође пјесничка приношења наших драгих колега: Ђорђа Сладоја (Натпјевавање с нулом), Мирослава Алексића (Нула тежи бесконачном), Гојка Божовића (Од нуле до знака о поезији МилутинаМићовића), Емсуре Хамзић (Покуцаћу на камен), Радомира Уљаревића (О седам Милутинових кругова), Верољуба Вукашиновића (Проповедање песме), Милорада Дурутовића (Космолошки орнаменти и сликедехуманизације урбане културе у збирци пјесама седам кругова ММ.), Вишње Косовић (Милутин Мићовић, мислии пише из слободе), Саве Радуловић (Случај Милутина Мићовића), Живојина Ракочевић (Језик у потрази засветлошћу). Будимира Дубака: Муке с нулом. У истом поглављу радове о Мићовићевој поезији објављују: проф. др Синиша Јелушић (Мићовиће пјеснички трактат о нули), Александар Ћуковић (Философија Милутина Мићовића или радост истраге стварности) и Веселин Матовић: Прометејско у поезији ММ.”
”У поглављу „О роману“ читамо радове: Лидије Томић (Тематске вертикале Милутина Мићовића у књизи Разорени град), Радоја Фемића (Антиутопијска симболика у роману Разорени град), Милена Кулић (О небу и небеском у роману Разорени град.
Треће поглавље, „О есеистици“, текст О литијском запису и књизи која се отвара потписује Селимир Радуловић, рад академика Мира Вуксановића насловљен је Човек у његоша загледан. Затим, слиједе радови Горана Максимовића (Милутин Мићовић о Његошевој лучи, академика Радмила Маројевића (Медитативна проза Милутина Мићовића – паралеле с Његошем и Љубишом), као и рад проф. др Будимира Алексића: који пише о Мићевићевој Критици новоцрногорског културног обрасца.”
”О обимном стваралаштву Милутина Мићовића, своје бесједе написали су др Драган Бојовић, на тему Светлост је међу нама“ и Радоје Головић, Метафизика вјере у стваралаштву М. М.“. На крају зборника, Селективну библиографију Милутина Мићовића уобличио је Милорад Миловић.”
Милена Кулић је нагласила да Зборник О Милутину Мићовићу, објављен у сарадњи Центра за културу Плужине и Фондације Група Север, Нови Сад, ”представља редак и вредан пример сабране, систематизоване и тематски распоређене критичке рефлексије о опусу једног живог савременог писца”.
”У времену када је књижевна критика маргинализована, а институционално праћење савремене продукције све ређе и фрагментованије, овај зборник има значај вишеструког књижевног, културног и друштвеног подухвата.”
”Значај зборника огледа се, пре свега, у разноврсности теоријских, критичких и поетичких приступа, којима се сагледава дело Милутина Мићовића. У њему су заступљени аутори различитих генерација и поетика – од оних који с Мићовићем деле дух традиције и религијског промишљања до оних који му прилазе из модерних, постструктуралистичких и интерпретативно комплексних углова. Ова поливокалност тумачења доприноси укупном квалитету зборника, показујући да Мићовићево дело не припада једној струји, већ да поседује интерпретативну отпорност, која је карактеристика сваке значајне књижевности.”
”Посебно је вредна структурална подела зборника на три велике целине – поезија, роман и есејистика – што омогућава читаоцу да уочи не само тематске и стилске константе, већ и еволуцију Мићовићевог израза. Поезија се ту сагледава као основна форма ауторовог говора, али је и роман Разорени град и његов есејистички опус препознат као део истог мислећег и песничког света. Тако зборник функционише као интегрална интерпретација једног целовитог стваралаштва – ретка прилика у данашњем критичком животу.”
”Зборник О Милутину Мићовићу доноси свеобухватан и жанровски разуђен приказ стваралаштва једног значајног савременог српског писца. У најобимнијем, првом делу, сабрана су читања Мићовићевог песничког опуса, с посебним освртом на збирку Седам кругова и избор из поезије Дан ноћ. У овим радовима отварају се кључне теме: нула као симбол ништавила и духовног урушавања, језик као светлост и стваралачка енергија, поезија као чин отпора, као и непрекинути дијалог са књижевном традицијом – од Његоша и Пушкина, до Момчила Настасијевића и Васка Попе. Тумачења се крећу од филозофски заснованих анализа до песнички интонираних есеја, чиме се гради разуђен и плодоносно контрастан критички простор.”
”Други сегмент зборника посвећен је Мићовићевом роману Разорени град, једином прозном остварењу у његовом опусу. Тумачи овог дела указују на дубоку унутрашњу драму јунака, на апокалиптичне визије, библијску симболику (Псалми, Књига о Јову), као и на архетип града као симбола пада, кривице, али и могућег искупљења. Проза се сагледава као метафизички простор у коме се води борба за смисао у свету после вредносног и духовног распада.”
”У трећем делу пажња је усмерена на есејистику Милутина Мићовића, нарочито на књиге Његош и Црна Гора, Српски лавиринт и црногорски минотаур и Луче у тами Црне Горе. Аутори указују на одлучност, језичку прецизност и културноисторијски ангажман којим се Мићовић супротставља идеолошкој ревизији идентитета и залаже за очување духовних и националних темеља. Посебан акценат ставља се на његов континуирани дијалог са Његошевом Лучом, што се препознаје као један од кључева за разумевање читавог његовог дела.”
”Завршни део доноси две беседе, које у свечаном и сабраном тону резимирају утиске и наглашавају свест о духовној мисији песничког говора. Језик, светлост и отпор нули као симболу ништавила остају у средишту промишљања и на крају овог зборника, који се показује као не само критички, него и културни, морални и духовни чин сабирања, сведочења и одбране.”
”Зборник о Мићовићу није само омаж једном песнику. Он је и сведочанство да постоје места, људи и институције који верују у моћ речи, у мисаону вертикалу, у нужност тумачења као облика духовне будности. Зато овај зборник треба сагледавати не само као научно и критичко издање, већ и као културни чин првог реда, који заслужује широку пажњу и дугорочно место у меморији српске књижевности.”
Захваљујући се свима који су организовали овај су симпозијум и приредили зборник, посебно писцима текстова, Милутин Мићовић је између осталог је рекао:
”Моје књиге, које су основа овог зборника, дуго су лежале у гробу нечитања. Велика је радост да су писци ових текстова отворили тај гроб, и нашли у њему живе ријечи. Ријечи плаћене животом, види се и у овом случају – не умиру. Оне не губе сјај, и живи су ослонац и прије и послије. Оне уче човјека шта му све могу дати, и како су ослонац његове слободе и вјере, његове духовне борбе, сазнања и радости стварања. Сви аутори овог зборника, прилазили су овом књижевном дјелу из неког свог угла гледања, и сви су се приближавали оном језгру које све ове књиге, и различите жанрове повезују једим духом.Ваша радост наласка тих ријечи, загонетки и метафора, којима сте се позабавили, увећава моју радост, уводећи нас заједно у атмосферу чуда стваралаштва – из кога се и свијет обнавља. Велико и истинско хвала, свима!
Зборник садржи 28 радова – професора универзитета, књижевних теоретичари и критичара, академика и пјесника са цијелог српског културног простора.
Уредник издања је академик САНУ, Јован Делић.
