Централни дио Јутарњег програма обиљежила је Тема јутра: Трпљењем спасавајте душе своје, на коју смо разговарали са архимандритом Сергијем, игуманом манастира Острог.
Отац Сергије је истакао да су љубав и страдање најтјешње повезани са трпљењем, те да без љубави и страдања нема ни трпљења, којим се спасавамо.
”Без љубави нема трпљења, на било ком нивоу. Кад погледате човјек нетрпељив…Шта значи нетрпељив? Човјек који нема вјере ни у шта, прије свега нема вјере у Бога; који је непоуздан. Људи који су неповјерљиви нису поуздани људи, они не могу да одрже ријеч, не можеш се на њих ослонити и они сами на себе не могу да се ослоне. Кажу једно, па онда чим дође неки вјетар дуне, они одмах одмах друго, треће…јер немају јасну вјеру. Заправо, трпљење је увијек повезано и готово је исто што и страдање. Оно увијек носи са собом и иде са страдањем и док постоји страдање, постоји и трпљење. Без страдања нема ни трпљења. Какво год оно било, одакле год долазило, страдање условљава трпљење.”
”Како год окренеш човјек је принуђен да мора да претрпи, али како? Треба да се отвори за Бога, да повјерује, да схвати да трпљењем, по овим Господњим ријечима – трпљењем спасавајте душе своје. Ко не љуби трпљење, ко не жели да трпи, тај не воли Бога, јер Бог нам увијек и даје одређену врсту, дозвољава, да одређену врсту искушења и страдања претрпимо, да кроз њих ми усавршавамо себе.”
Отац Сергије је нагласио да је важно спознати своје мјесто и своју улогу у овоме свијету и животу.
”Када човјек одговори на питање гдје сам ја у свему томе и која је моја улога у врлини трпљења, онда је све лако, јер без икакве сумње Бог ће дати све потребне силе да ми претрпимо шта треба, само је питање хоћемо ли имати довољно вјере и намјере. Кад су Светог Серафима питали зашто нема светитеља великих као што је било прије, он одговара зато што нема ријешених за то”, казао је отац Сергије.
