Тестамент Светог Василија Острошког Чудотворца
Поштовани слушаоци Радио Светигоре, драга браћо и сестре, у част Светог Василија Острошког Чудотворца, вашој пажњи и љубави препоручујемо да чујете дивну духовну пјесму „Тестамент Светог Василија Острошког“, коју је написао Свети Владика Николај Охридски и Жички.
Пјесму је отпјевала игуманија мати Стефанија, игуманија манастира Медна, уз пратњу свештеника Милана Бајића и попадије Јоване Бајић из Челинца.
Пјесма је отпјевана са благословом блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и са благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија.
У припреми је музички аранжман пјесме, који ће ускоро изаћи у издању манастира Медна.
Свети Василије Острошки и Свети мученици медљански молите Бога за нас!
ТЕСТАМЕНТ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА
Својој браћи у Господу,
Монасима у Острогу
Ја остављам завјет овај –
Да се стално моле Богу.
У острошку хладну стјену
Скуписте се рад топлоте
Што загријева срца Богом,
Творцем свијета и доброте.
Пут најужи изабрасте
Којим ретко људи греде,
На том путу не падају
Који стално Бога гледе.
Но оком се Бог не гледа,
Нити ухом Он се чује,
Њега чисто срце гледа,
Њиме чисти ум умује.
Свијет је овај бездан страшни
Што привлачи срце свако
Одрјешит се њега може
Испосничко срце јако.
Над безданом лажних жеља
Ка орлови ви лебдите,
За крст Христов своју душу
Неразрешно привежите!
Нек не тежи срце ваше
Нити мајци нит бабајку
Гле, у Христу, наћи ћете
Брата, сестру, оца, мајку.
Не жалите што није сте
Пехар сласти искапили,
Они што га искапише
У зноју су угнилили.
Не тугујте што не бесте
Господари овог свијета,
Ђе су сад што то бјаху?
Прашина су без покрета.
Припојени уз ту стјену
Ка ‘но свјећа уз икону
Сагорите, жртва чедна,
Вишњем Богу Преискону.
Не бојте се да ће оно
Сагорети што је вјечно,
Него муље што не ваља
И корито мути речно.
Нек се пламен душа ваших
Дигне Богу на висине,
Бог ће видјет, и видјеће
Људи слаби из низине.
Нека тамјан душа ваших
Замирише пред Господом,
Мирисаће он навјеки
И пред вашим српским родом.
Молите се за све људе,
За праведне и за грешне,
Нек молитве буду топле
Па ће бити и успјешне.
Молите се за све душе,
И за здраве и за болне,
У долини овој земној
Све су јадне и невољне.
Молите се од поноћи
Док не сине зора саба (рана),
Молите се за све мртве,
И за мене, грјешна раба.
Од утробе мајке своје,
Ја се грешан у свјет родих,
И к’о пастир – Божја воља!
Путем к Богу стално ходих.
У Тврдошу светом бејах,
Ђе ја водих борбу јавну
И за народ и за вјеру,
Чисту вјеру православну.
Док се потом – Божја воља!
Не приљепих том Острогу
Откле роду проповједах
Топлу љубав, братску слогу.
И старах се да испунимо
Сваку ријеч проповједи,
Но човјек је трска слаба –
Тешко рјечи дјело слједи.
Ви од мене бољи буд’те
Ка’ Христови витезови,
Буд’те свјетлост у мрак густи
И будите људи нови!
Витезова има доста
И на пушци и на мачу
Но витезу ви сте већи
Јер имате борбу јачу.
То је борба не с људима
Но са свјетом адских сила –
Крв Христова свјет је овај
На Голготи побједила.
Том се крвљу причешћујте,
Њом растите и јачајте,
Побједа ће ваша бити,
У то никад не сумњајте!
Вазда ове борбе жељан
И мртав ћу с вама бити!
Ђецо моја, с Христом ћемо
Сто свјетова побједити!
Чија снага буде слаба,
Кости моје нека вика,
И кости су с Христом јаче
Него чете неверника.
Свети Владика Николај Велимировић
Припремио за Радио Светигору: Александар Вујовић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског
и уредник Катихетског програма програма Радио Светигоре
