На празник Преображења Господњег 19. августа 2021. године, одржана је 5. вече манифестације Трг од Ћирилице.
Тема ове вечери била је “Свети Василије Острошки и његово вријеме – Митрополит захумски и скендеријски, духовни отац и заточник светосавске вјере праве у окупираном Захумљу и скадарској области у 17. вијеку”.
Изврсни предавачи проф. др Дарко Ђого, Жељко Пржуљ, отац Гојко Перовић и отац Сергије (Рекић) приближили су херцегновској публици не само лик и дјело светог Василија Острошког, већ и вријеме у ком је овај најдивнији угодник нашег народа, живио.
На почетку вечери, сабранима се обратио свештеник Обран Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, који је свима пожелио добродошлицу и блогословио ово вече. Отац Обрен је истакао, да није било љепшег дана, од празника Преображења да се говори о светом Василију.
„Када би неко питао да можда са двије ријечи кажемо шта је то што се данас догодило, та нестварна, преображењска свјетлост у нашем народу, онда би довољно било да кажемо да је та свјетлост управо свети Василије.“
Потом је приказан филм о животу светог Василија у продукцији Тв Храм.
Први међу излагачима, проф. др Дарко Ђого, ванредни проф. Правословног богословског факултета у Фочи, на самом почетку излагања, пренио је пар својим сјећања о новопрестављеном оцу Лазару, игуману манастира Заграђе.
Када је ријеч о времену у ком је живио св. Василије, наша историја памти само спорадичне догађаје из тог периода. Један је сам св. Василије, а други је Прва сеоба српског народа, предвођена патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Светог Василија видимо током живота као одличног борца против турског зулума и латинске уније. Видимо га како непрестано страда.
„И дан данас, ми немамо друге силе осим силе светог Василија Острошког, јер је то сила Христова и друга нам није потребна.“
Други међу предавачима, господин Жељко Пржуљ, књижевник из Источног Сарајева, 2015. године, написао је роман о светом Василију, за који је добио благослов блаженопочившег Митрополита Амфилохија. У свом обраћању, он је публици приказао трновит и тежак пут, од идеје до реализације, како је текао тај процес прикупљања грађе и писање самог романа, који је објављен 2016. године.
Отац Гојко Перовић, који је трећи међу излагачима наступио, започео је своје предавање о тиме, шта просјечан Србин зна о времену у ком је св. Василије живио, тј. о вијеку који почиње са 1601. годином.
„Појава светог Василија, слава му и милост у нашој народној историји, збиља говори, па нека звучи претенциозно, да је наша историја библијска.“ Објашњавајући ову своју тврдњу, отац Гојко је говорио о догађају који је за сва времена обиљежио наш народ, а који се одиграо петнаестак година прије рођења св. Василија, а то је спаљивање моштију св. Саве на Врачару. И баш онда када се од нашег народа одузима оно што је најсветије, у другом дијелу српские земље, рађа се свети Василије, он „који је потпуно исту висину анђеоску и светачку досегао као и свети Сава“ и слободно можемо да кажемо да мјесто моштију које су спаљене, имамо мошти за које данас знају све четири стране свијета.“
Народ који има светог Василија, томе народу не пријети ни истребљење, ни губитак памћења.
Последњи међу предавачима, отац Сергије (Рекић) намјесник манастира Острог, пренио је на све присутне благослов самог светитеља. Он је присутне подсјетио да се вријеме у ком је светац живио и данашње вријеме не разликују превише. Свети Василије и данас мисионари, проповједа, обраћа заблудјеле на пут Истине и Спасења.
Своје предавање, отац Сергије, усресредо је на данашњицу, како сам каже, искуство последњих неколико дана. Чуда која овај светитељ непрестано твори, не само исцјељујући тијело, већ и душе свих који му се обрате, неизмјерно је благо и благослов Божији.
Отац Сергије исправно је закључио: „Сигурно да данас не би било, ни овога Трга, вјероватно би другачије изгледао, не би било ни крста, овог изнад нас, а не би било ни Ћирилице, да није било светог Василија, јер је Бог с њим.“
На самом крају вечери, публици се традиционално представио фолклорни ансамбл „Копаоник“ из Лепосавића, који је публици приказао сплет кола и иигара свога краја, а који су по мишљењу публике, сваке вечери све маестралнији и маестралнији.
Јовица Вукасовић, вјероучитељ
