Cetinje Slava

Тродневна прослава градске славе Цетиња, Богородичиног града

Данас се навршила тродневна прослава празника Рођења Пресвете Владичице наше Богородице на Цетињу. Рођењу Пресвете Богородице, посвећене су све градске цркве овог града.

У суботу, 19. септембра обиљежена је слава цркве на старом цетињском гробљу. Ову цркву 1984. подиже Краљ Никола Петровић, у непосредној близини Обилића пољане. Након Свете литургије, којом је началствовао протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, пререзан је славски колач и прослављена слава.

Сутрадан, у недељу 20. септембра, литургијски је обиљежена слава Влашке цркве, најстарије цркве Богородичиног града, а уједно и најстарија познате цетињске грађевине.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, словом пастирске бесједе, вјерницима се обратио старјешина Влашке цркве, протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Отац Гојко је свима честита празник рођења Пресвете Богородице. ”Чули сте да држава Израел и Јевреји славе Нову годину, питате се зашто они мимо свијете славе Нову годину кад нико други не слави”, рекао је и објаснио да заправо ми то радимо погрешно, славећи Нову годину усред зиме кад ништа не рађа, а ова сада је уствари црквена Нова година, те да када отворимо календар, видјећемо да је 13\14 септембар црквена Нова година, а то је библијска Нова година. Отац Гојко је такође подсјетио да се Бог у Старом завјету није јавио људима као у Новом, није вечерао са људима, није давао тијело и крв и показао највеће могуће сједињење људи са Богом, већ се искључио јављао кроз законске заповијести.

”Чули сте у данашњем Јеванђељу које су највеће заповијести, све што је Господ заповиједио, стаје у двије ријечи. Прва је: Поштуј Бога изнад свега, и друга је: Воли другофа човјека као што волиш самог себе”, рекао је отац Гојко и напоменуо како се испуњавање ових заповијести чини лако, али у животу није баш тако, говоримо како волимо Бога, али не одемо на Литургију, радимо недељом, не постимо, итд. ”Како је то лијепо рећи, волим другог као самог себе, као нека пјесма, као нека химна, али пробај, што кажу, на нивоу шале, па није лако, а камоли озбиљно”, казао је.

”Овај празник Рођења Пресвете Богородице је први празник у току године и заиста, он показује да година почиње од сад, јер смо имали Велику Госпојину, кад се Пресвета Богородица упокојила, њиме се завршила година, и стварно ми знали или не знали, прочитали или не прочитали, година нам се завршава упокојењем, а почиње рођењем Мајке Божије”, рекао је отац Гојко. ”Ово је новогодишњи град, град који је започео с неком Новом годином”, такође је нагласио.

Отац Гојко је подсјетио на околности грађења цркава овог краја, додавши да је данас најважније да чувамо двије најважније заповијести. ”Да волимо Бога највише од свега и да волимо једни друге, баш у Црној Гори, баш на Цетињу, и данас је такав моменат и Богу хвала да нам није дао нешто теже. Да једни друге пазимо, да имамо поштовања једни према другима”, нагласио је и додао да се не може ниједна застава или грб, нити било шта ставити изнад Бога, те у овом времену у коме живимо, када су се неке ствари побркале, треба нам више него икада стрпљења и љубави.

”Бог нас наљубав позива, да вратимо на овај празник љубав у наша срца”, закључио је отац Гојко.

Након Свете литургије, пререзан је освећен славки колач и жито уз молитву свих ктитора и приложника ове цркве, као и свих присутних.Влашку су цркву подигли, по предању, први познати становници Цетиња, Војвода Иван Боројев, који је из Ниша дошао на Стари Влах, а са Старог Влаха на Цетиње, и то управо на данашљи празник, Госпођиндан. Међу осталим важним личностима које су сахрањене покрај Влашке цркве, леже и Иван Боројев, као и његова жена Јелица, а његови синови, по очевом аманету, овдје граде цркву. Данашњи изглед цркви је дао Краљ Никола 1864. године, и ово је био четврти и последњи пут њеног обновљења.

 

На сам дан празника Мале Госпојине, 21. септембра, Света литургија је служена у Цетињском манастиру.

Цетињски манастир је коначно довршио Господар Иван Црнојевић 1484. године. Иван црнојевић је, попут оснивача Цетиња, свог имењака Ивана Боројева, такође посебно везан за Пресвету Богородицу, тако што се молио пред њеним нерукотвореним образом у Венецији, кад је ишао по помоћ у борби против Турака. У том римокатоличком манастиру, гдје се налази нерукотворени образ који су крсташи донијели из Цариграда, молио се и завјетовао да ће, ако се икада врати у завичај, подићи храм посвећен њеном рођењу. Господар Иван је свој завјет испунио.

Након рушења манастира чији остаци данас стоје на Ћипуру, Владика Данило подиже Цетињски манастир у овом облику који има и данас, на мјесто гдје се налазио дворац Ивана Црнојевића.

Након Свете литургије, благосиљани су славски колачи, а заједничарење је настављено трпезом љубави коју је припремила братија цетињског манастира, као и благовјерни народ Цетиња.

Пресвета Богородице, моли Бога за нас!

Тијана Лекић