Празник Свете и Животворне Тројице, међу многим храмовима широм хришћанске васељене, свечано је прослављен и у манастиру Стањевићи на јужним падинама Ловћена изнад Будве.
Светом литургијом је началствовао архимандрит Јефрем (Дабановић), игуман манастира, уз саслужење протојереја Жељка Ћалића, пароха даниловградског, о. Немање Мирића, пароха у Малмеу, у Шведској, јеромонаха Јована (Шљиванчанина), сабрата манастира и ђакона Братољуба Живаљевића из Даниловграда, уз молитвено учешће вјерног народа. За пјевницом је одговарао хор „Светосавник“.
На крају Свете службе Божије благосиљани су славски колачи које су принијели братство ове свете обитељи, као и ученици Центра за образовање и оспособљавање „1. јун“ из Подгорице, који Тројчиндан већ 15 година прослављају као крсну славу.
Потом је служена вечерња служба са кољенопреклоним молитвама, током којих је вјерни народ плео вјенчиће.
По устаљеној традицији на платоу испред манастира, гдје се налази велики амфитеатар, у част празника и манастирске славе, одржана је свечана духовна академија која је посвећена је 130. годишњици од рођења, 45. годишњици од упокојења и 10. годишњици од обретења моштију Преподобног Јустина Ћелијског.
Након што је својим појањем академију отворио хор „Светосавник“, свечану празничну бесједу је произнио игуман о. Јефрем на тему „Допринос оца Јустина Ћелијског духовном преображају српског монаштва крајем 20. вијека“.
Игуман се присјетио свега онога што је чуо од блаженпочившег Митрополита Амфилохија, а говорио је и из свога личног искуства, о томе колико је значајан допринос оца Јустина на духовни преображај српског монаштва како кроз Житија светих, тако и кроз остале његове богословске радове. Поготово је приказао зборник „Монашки живот по Светим оцима“ који је отац Јустин још у вријеме кад се чинило да је највећи суноврат монаштва, почетком 50-их година 20. вијека, уобличио. На тој књизи су се генерације монаха и монахиња и христочежњивих људи формирале и духовно напајале.
„Ава Јустин је најбоље године своје духовне снаге уложио у књигу Монашки живот по Светим оцима, ишчитавајући десетине хиљада страна духовне литературе док је изабрао и обличио овај зборник поука и молитословља за христочежњиве душе које су се опредијелиле за монашки живот. Дубока је симболика да је баш у вријеме чинило се највећег притиска и прогона од стране комунистичког, то јест богоборачког система, на Цркву, почетком 50-их година 20. вијека, настао овај зборник од богомудрога Аве Јустина, на подстицај и молбу тадашње братије манастира Рача покрај Дрине. Оног манастира који је златним словима уписан у српску духовност, историју, културу и просвјету управо због знаменитог подвига рачанских монаха у преписивању богослужбених и душеспаситељних књига. Дакле, 1951. године отац Јустин је као круну овог зборника придодао први пут на српском језику чин одјевања расе и камилавке и чин мале схиме или мандије, а то су молитословља, полагања монашких завјета. Овим је придодао у руке и предао монахољубивим душама књигу, приручник који садржи основне поуке за монашки живот на српском језику“, казао је, између осталог, архимандрит Јефрем (Дабановић), игуман манастира Стањевићи.
У програму, поред многобројних учесника, учествовали су КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, народни гуслари, драмски умјетници…
Вјерни народ је домаћински угошћен за трпезом љубави коју је обезбједило братство манастира уз помоћ бројних приложника.
Сабрању су присуствовали амбасадор и конзул Републике Србије у Црној Гори Небојша Родић и Мићо Роговић, представници амбасаде Русије у Црној Гори, представници локалног политичког и јавног живота Будве.
Весна Девић
