На половини пута Беране – Бијело Поље, са лијеве обале Лима, гдје се Брзавска ријека улива у њега, лежи лијепо и питомо село Брзава.
Некада се називало Брезова. Под тим именом се помиње у Повељи цара Душана из 1343. године, по којој ју је он, заједно са Заградом, даровао манастиру светог Петра у Бијелом Пољу.
Вјероватно је да је тај назив добила по брезовим шумама на том простору. Узводно Брзавском ријеком, на око три километра, тамо гдје се састају Заградска и Рујишка ријеке градећи Пријелошку, која у доњем току добија назив Брзавска, у прекрасној заравни, уздижу се седам камених громада висине 30-80 м. Оне затварају кружну раван пречника 50 м, површине пола хектара. Ти камени кликови чине природно лијепо саздани камени град, Самоград. Народ га често зове и Каменград, а академик Милисав Лутовац у дјелу Бихор и Корита назива га Божји град.
Тим поводом доносимо вам извјештај Тв Нови о Самограду или Божијем граду у долини Лима.
