У Буроњама, у Љешанској нахији, данас је сахрањен Чедомир Радусиновић (1944-2022), дугогодишњи предсједник Црквене општине Љешанске нахије
Опијело над одром уснулог слуге Божијег су служили протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, протојереј Ђуро Томовић, протојереј Никола Пејовић и јереј Слободан Петровић.
Отац Предраг је у свом опроштајном слову казао да Чедо није био једноставан човјек, али да би, руковођен оним ријечима јеванђељским кад је Господ хтио да похвали Натанаила рекао: Ево правога Израиљца у коме нема лукавства, и он данас рекао: Ево Србина, Црногорца у коме није било лукавства.
“Могли сте са њим да се сложите или не сложите, али сте са Чедом Радусиновићем увијек знали на чему сте. Много је волио овај крај. Опијао се мирисима мјесечине слободарских Буроња. За њега су Буроње и Љешанска нахија било извориште и увориште љепоте. Радовао се обнови свих храмова ове нахије и био је близак сарадник и пријатељ блаженопочившег Митрополита Амфилохија”, казао је отац Предраг, истичући да се трудио да се о Љешанској нахији увијек лијепо говори и да се њен глас на свим скуповима чује.
Говорећи о његовом животу, прота је подсјетио да је Бог дао Чеду дивну супругу и дјецу, као и да је Господ његовог сина Јанка узео за наше људске оквире рано, а за његове небеске аршине вјероватно у своје вријеме, и да је то била његова дубока незацијељена рана. По његовим ријечима та рана је крварила и због тога што он није запамтио свога оца Крста, иако је негдје у генима, кроз крв, схватио да треба да буде добар, храбар и искрен човјек, што је Чедо и био.
“Драги чика Чедо, хвала ти што си био Христов војник до последњег часа, са свим врлинама и манама које ми људи имамо. Хвала ти што си љубио Љешанску нахију и ове слободарске крше покапане крвљу витезова, јунака, што си се радовао и учествовао у обнови љешанских храмова, што си био представник својих Буроња, свог дивног братства Радусиновића и што си свима нама био глас савјести из давнина.”
Протојереј Предраг Шћепановић је нагласио да је Чедомир Радусиновић био брат и пријатељ, да је љубио и све српске крајеве, од Косова и Метохије преко Републике Српске.
“Нека његова душа, причешћена и сједињена са Господом, нађе мира и спокоја у овом буроњском гробљу, у обасјању Храма Светог Николе. Нека га Господ још данас препозна и да чује оне ријечи: Дођи добри слуго, на земљи си ми био добар и вјеран, уђи у радост Господа свога, а нека његовој честитој породици Господ даде наде у васкрсење, у поновни сусрет. Јер Чедомира Радусиновића више на земаљској стази нема, али остао је његов пут, остале су навигације које су водили ка Цркви, ка језику, ка ћирилици”, поручио је прота Предраг.
У свом обраћању протојереј Предраг Шћепановић изразио је наду и вјеру да ће се породица држати његових вриједности и наставити да ходи путем свога оца, супруга, ђеда, и у име Митрополије црногорско-приморске, као архијерејски намјесник овога мјеста, одао последњу почаст Чеду Радусиновићу:
“И последњу молитву Господу, да се његова душа немирна и распета, од најранијег дјетињства намучена, данас сретне са његовим оцем Крстом, да се сретне са Јанком и свим другим Љешљанима, којима је палио свијећу воштаницу по невиђбоговима предивних Алпа испод словеначке земље, гдје су без гроба и мрамора сахрањени и његов отац и многи други Љешљани. Покој ти души, брате наш Чедомире, и Царство небеско, опроштај гријехова, од људи хвала, од Господа награда. Амин, Боже дај!”
У име породице од Чеда Крстовог Радусиновића опростио се Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње, који се, након што је захвалио свима који су на било који начин изразили саучешће и били подршка породици, подсјетио на живот упокојеног, који није нажалост, запамтио свог оца Крста те да је одрастао без очинске пажње и заштите, коју му није могла надокнадити чак ни огромна мајчинска љубав и брига.
“Чедо је успијевао од најранијег дјетињства до посљедњег издисаја, да буде достојан потомак својих предака, да их не изневјери ни једним својим поступком, ни једном својом ријечју, а није му то било лако. Био је спреман да плати, и плаћао је, и на послу и у животу, своје непоколебљиве принципе и животне ставове. Као новинар, а и као писац, није се либио да својим полемичким ставовима изазива буре у друштвеном животу Црне Горе. Његов допринос новинарској струци и етици колеге новинари су знали да цијене па су му прије неколико година додијелили награду за животно дијело Удружења новинара Црне Горе.”
Чедо Крстов Радусиновић био је први предсједник обновљене Црквене општине у Љешанској нахији, гдје је много учинио на обнови цркава, као и широм Митрополије црногорско-приморске. Из тог периода, како је нагласио господин Радусиновић, датира и његово пријатељство са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем.
“Драги Чедо, не могу никада заборавити када смо прије десетак година у Словенији тражили и нашли мјесто погибије твога оца Крста. Свијећа коју си запалио на том мјесту се пресијавала у сузама које су се искриле у твојим очима. У тим сузама се осликавао читав твој живот, твоја туга што ниси запамтио оца, а још већа што ниси имао чак ни могућност да знаш гдје је његово гробно мјесто. Драги брате Чедо, дошло је вријеме да пођеш на мјесто гдје нема боли ни уздисаја, гдје ћеш у рајском насељу наћи утјеху за твоје боли, гдје ћеш се коначно срести и жељно загрлити са оцем Крстом и сином Јанком.”
Весна Девић