Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog kralja Milutina. Posebno je svečano bilo danas u manastirima Banjska, Bogorodica Ljeviška i Gračanica, koji Svetog kralja Milutina proslavljaju kao ktitora.
U manastiru Gračanica Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Episkop raško-prizrenski g. Teodosije, uz sasluženje velikog broja sveštenika i sveštenomonaha ove Eparhije, kao i velikog broja vernog naroda. Na Svetoj liturgiji pojali su bogoslovci iz Prizrena, kao i monahinje manastira Gračanica.
U svojoj besedi, Episkop Teodosije je tumačio reči Jevanđelja “ko želi da bude prvi, taj treba svima da služi“(up. Mt 20, 27), a kao primer je naveo Svetog kralja Milutina.
,,Gospod je u ovaj svet došao kako bi On služio, a ne Njemu da služe. U Crkvi Hristovoj je pravilo da veći služe manjima i to su znali i Sveti apostoli koji su sledovali dobrog Pastira. To su znali arhijereji Božiji, istinski sledbenici Hristovi. Hristov primer su sledovali i blagočestivi carevi i kraljevi, koji su bili pomazani svetim mirom. Oni su znali da je njihova uloga da služe narodu, a ne da sav narod služi njima. Takvi su dobri pastiri u Crkvi Božijoj, takvi su bili pastiri i u rodu našem, počev od svetoga Stefana Nemanje, a i pre njega imamo Svetog Jovana Vladimira i druge vladare koji su imali straha Božijeg. Od samog početka oni su znali da je u Hristu spasenje, a ne u čoveku. Tako i Sveti kralj Milutin koga danas proslavljamo, imao je Hrista kao primer za služenje bližnjima. Moćan vladar, možda jedan od najmoćnijih na ovim prostorima svoga vremena, koji se nije preuznosio, već je smireno stajao pred Gospodom, gledajući Njega kao dobrog Pastira i učio se od Gospoda kako treba napasati svoje stado. I narod srpski je poznao glas svoga pastira i sledovao ga je. Sveti kralj Milutin je podigao mnogo svetinja. Poslednja njegova zadužbina i najlepša, jeste upravo manastir Gračanica. Hram u kome se sada molimo Bogu, Kralj Milutin je prineo Gospodu.“
U manastiru Banjska, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Vladika Ilarion, vikarni Episkop Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija.
Preosvećenom Episkopu Ilarionu sasluživali su arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Rijeka, jeremonah Danilo, iguman manastira Banjska, i sveštenomonaštvo Eparhije raško-prizrenske u molitvenom prisustvu vernog naroda koji je ispunio manastirsku crkvu povodom slave zadužbinara Svetog kralja Milutina.
U svojoj poučnoj besedi Episkop Ilarion je podvukao da kada god i mi, kao drevni Zaim, zalutamo sa puta Božijeg stradamo, dolaze zavojevači otimaju ono što su nam oci ostavili i to ne zbog toga što su oni loši, ti koji to čine, nego što smo mi odstupili od Boga.
„Uvek kada nam se nešto loše dešava i na ličnom planu, a i nama kao zavetnoj zajednici, treba da se pitamo šta je to što mi činimo kako ne treba pa da nam se vako zbiva. Šta je to što ja danas mogu kod sebe da promenim da bi nam bilo bolje, pa da bi i meni bilo bolje“, istakao je Episkop Ilarion.
Domaćini ovogodišnje slave bili su Srbskosabranje “Baštionik” iz Banjaluke i Fudbalski klub “Trepča” iz Kosovske Mitrovice.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
