Промоција књиге „Морачки јасновидац“ (Интервју са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем Радовићем), аутора Перице Ђаковића, одржана је синоћ у ризници Српске православне црквене општине Котор.
Говорили су: протојереј Мијаило Бацковић, професорка Љљана Чолан, новинар Душан Давидовић и аутор књиге Перица Ђаковић.
Књижевно вече је почело пјесмом “Јечам жњела” коју је извела Даница Матановић, чланица дјечјег хора Српског пјевачког друштва “Јединство”, а како се чуло, ријеч је о омиљеној пјесми митрополита Амфилохија.
Присутне је затим поздравио архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић.
,, Окупљамо се уочи двогодишњице од упокојења нашег архипастира и учитеља митрополита Амфилохија, а поводом објављивања зборника разговора који је приредио Перица Ђаковић, како би се сјетили тих дивних ријечи којима нас је митрополит хранио и бодрио. Сјећањем на њега ми смо на путу који је апостол Павле поставио, када је у Посланици рекао првим хришћанима: Сјећајте се отаца који су приповиједали ријеч Божју и угледајте се на њихову вјеру. Те ријечи из Светог писма актуелне су увијек, мада ми данас слушајући их примамо исту ту поуку, да стално слушамо и останемо на путу оних који су нас поучавали. Лик, дјело митрополита Амфилохија урезани су нам у сјећање, као и ријечи којима нас је као архипастир хранио. Као што пастир брине о свом стаду, тако и архипастир брине о свом духовном стаду. Митрополит нас је свакодневно бесједама “хранио” и то је оно чега се са радошћу сјећамо. Пошто је људско сјећање веома крхко, драгоцјено је када има оних који знају и хоће да те важне ријечи отргну од заборава и преточе их на папир, да остану као трајно свједочанство”- казао је Кривокапић.
Аутор књиге Перица Ђаковић је истакао да је књига настала случајно, поводом четрдесет година његовог рада у новинарству.
,, Пријатељи су ме наговарали да напишем књигу о свом раду што сам сматрао да би било славољубље. Онда су предложили интервјуе и пошто сам имао највише интервјуа са митрополитом, мој пријатељ Ранко Жутковић је око пет мјесеци обрађивао аудио и видео материјал, који се нашао дијелом у овој, а други дио ће бити објављен у књизи која ће ускоро бити објављена. Наслов књиге је требао да буде: Без Бога ни преко прага, са Христом и код црног ђавола, према ријечима митрополита али пошто је тај наслов већ постојао ми смо га у посљедњем тренутку замијенили ријечима Матије Бећковића. Оно што морам истаћи јесете да ово није моја књига, ово је књига миотрополита Амфилохија, ја сам само неко “ко га је водио кроз разговоре”. Како је рекао Будимир Дубак овдје је он без канона, он као обичан грађанин који кад крене интервју након десет минута заборави на камере и вријеме. Ово је књига у којој је представљен митрополит Амфилохије на други начин, као човјек, пастир и великан који је обиљежио ово вријеме”- појашњава Ђаковић.
Протојереј Мијаило Бацковић је казао да је ризница Српске православне црквене општине Котор, дио историје Котора и цркве, “у којој се налазе материјални остаци, предмети оних људи који су довели до тренутка у којем се налазимо”.
,,Сложни которски Срби, ма колико звучало чудно да су Срби сложни, заиста су били у својим средствима која су произишла као плод те слоге, куповали су и стварали опште народно благо у окупираном Котору, својим утицајем који је такође био плод те слоге, стварали су стратегију очувања свог народа и њихових корјена, односно темеља овог града. Оно што су они у слози градили, неслога и подјеле су разграђивали и рушили, али су неки људи то памтили, па кад смо мислили да је све пропало, а бивало је и тога много кроз времена, ти људи су нас враћали извору и како смо се враћали и обнављали све оно разрушено. Све што се градило у славу пролазности је бивало и пропадало, само оно што се градило у славу Божју и за опште добро, за памћење и завјет, то је опстало и обновило се. Окупио нас је човјек који је својим животом исписао ову књигу, а прича о великом човјеку би била непотпуна када не би поменули оног који је тај пут доласка митрополита Амфилохија припемио, не само тај пут, већ препород који се након тога десио. Два пријатеља из школских дана , дана Божјих, један морачки а други цуцки, духовна чеда вођена мудрошћу једног од оних ријетких стратега новије српске националне и духовне стратегије пута богочовјека и његовог равноапостолног ученика Светог Саве”- каже Бацковић.
Професорка Љљана Чолан истиче да ова књига говори о “непролазном добу митрополита Амфилохија”.
,, У питању је јединствена књига у којој су сабрани интервјуи које је одговоран новинар, свјестан свог позива, водио са великим духовником, који је имао невјероватну снагу и велико образовање, који је једнако добро умио да разговара са својим земљацима, црногорским тежацима на српском језику, као и са европским дипломатама и црквеним великодостојницима на њиховим језицима. Основа тих разговора је јасан систем вриједности у чијој је основи мисао Све, и у свему Христос, што је и централни дио ове књиге. У том дијелу књиге је интервју са владиком из 2018. године, а у уводном тексту пише да новинар води разговор са човјеком који ужива највеће повјерење у Црној Гори. Између осталог, у том интервјуу владика говори о српским патријарсима у Црној Гори који су своји на своме”- казала је, између осталог, Чолан.
Новинар Душан Давидовић наводи да је ова књига један од доказа изузетног дјела “омиљеног пастира и духовника који није одолио изазовима времена, да својим укупним дјелом остане уписан у историју српског народа”.
,, Све што је радио, од монаха преко епископа у Банату, до митрополита на Цетињу тек ће да буде објелодањено од истраживача. Имали смо привилегију да у многим приликама слушамо његове савјете и поруке, па и у ризници гдје је радо долазио и разговарао са нашим вишедеценијским парохом оцем Момом. Током дугог вођења Митрополије црногорско приморске – митрополит Амфилохије често је био у Боки, освештавао многе цркве и манастире, подизао дух православља. Сјећам се једном, на славу Ивањдан у цркви на Жањицу, на Луштици, послије богослужења покојни Никола Мештровић и ја смо имали прилику да дуже разговарамо са њим и управо локал патриотски истичемо заслуге Боке и Бокеља, па поменемо евентуално обнављање епархије Бококоторске. Саслушани смо пажљиво, али и добили објашњење зашто још није вријеме за ту идеју која у Боки никада није исчезла”- наводи Давидовић.
Он додаје да су до 1998. године “медији доста добро пратили активности цркве у митрополији и епархији будимљанско-никшићкој, али је послије референдум на сцену ступила друга пракса”.
,, Ипак у насталој ситуацији, посебну улогу је одиграла приватна станица ТВ Нови Перице Ђаковића, која је емитована на националној фреквенцији, па су црквене свечаности, прилози о актуелностима културних друштава која дјелују под окриљем цркве, постала све ближа гледаоцима. Као круна укупног рада редакције су интервјуи са митрополитом који су садржајношћу и актуелношћу постали прави хит”- закључио је Давидовић.
Радио Котор
