У недјељу, 18. маја, на монашком гробљу манастира Подластва сахрањена је дугогодишња игуманија ове свете обитељи – монахиња Доротеја (Делић).
Свету Литургију са поменом је служио протосинђел Јустин (Мреновић), игуман манастира Подластве, уз саслужење протојереја-ставрофора Јована Рајака, пароха доњогрбаљског.
Монашко опијело служио је протосинђел Климент, намјесник манастира Прасквица, уз саслужење 12 свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске и учешће преко 40 монахиња, те вјерног народа.
Бесједу над одром мати Доротеје изговорио је јеромонах Никон (Кокотовић), игуман манастира Доњи Брчели.
Отац Никон је подсјетио на ријечи псалмопојца Давида: ”Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти је припремљено мјесто покоја” и казао да су ово ријечи у којима се заиста може препознати и упокојење мати Доротеје. Он се осврнуо на њен рани одлазак у манастир, те духовно и монашко сазријевање у манастиру Дужи, у Херцеговини.
”Њу су Господ и Мајка Божија још од рођења изабрали да им служи овдје на земљи. Веома рано, са 16 година, далеке 1959. године из Босне, из родног села Пељавe код Бијељине оставивши родитељски дом долази у Херцеговину у манастир Дужи, код своје рођене сестре, монахиње Теодоре, потоње душке игуманије. Прима и монашки чин. Подвизи и трудови душких сестара могли би се исписивати на десетине и стотине страница. То тешко вријеме, безбожно вријеме комунизма у Дужима, у ратом разореној Херцеговини, у духовно опустошеној, мати Доротеја је уз своју сестру, игуманију Теодору, храбро и јуначки подносила све невоље, патње и страдања тога времена. Уједно је пролазила сва манастирска послушања, у којима се у потпуности оспособила почев од кухиње, преко огромне манастирске економије и тешких пољопривредних радова, а знамо да су се у то вријеме манастири бавили углавном сточарством, па све до црквених богослужења. Мати Доротеја је била одличан познавалац правила црквеног и врхунски појац”.
Присјетивши се свог првог, дјетињег сусрета са мати Доротејом, отац Никон је казао да је сестринство манастира Дужи у то вријеме живјело старим монашким духом, који данас ишчезава.
”Имао сам благослов да мати Доротеју упознам још у свом раном дјетињству, негдје крајем седамдесетих година, када сам имао пет или шест година, преко своје мајке покојне Гордане, која је са сестрама душким гајила једно изузетно дубоко и искрено пријатељство. А од тог душког сестринства сада је међу живима и наравно овдје заједно са нама још само наша мати Петра, сада игуманија манастира Светог Јована Владимира у Зети, као један прави истински свједок тога тешког времена и тог старог монашког духа и кова, које полако нестаје и ишчезава”.
Рекао је да је мати Доротеја у манастир Подластву из Дужи стигла током ратне 1993. године и да је у Грбљу наставила свој трудбенички пут, баш онако како је то чинила и у Херцеговини, неуморно се старајући о манастирском имању и цркви, али не запостављајући ни гостољубље, због чега је врло брзо и лако задобила повјерење и љубав Грбљана.
”После неких десетак година од стране нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија она бива произведена у чин и звање игуманије са правом ношења напрсног крста. А овдје у Подластви она је наставила да живи и ради све онако како је научила у Херцеговини у својим Дужима, како када је у питању манастирска економија која је и овдје била велика, тако и разни други послови и обавезе око уређења и одржавања манастира. Било јој је доста тешко с обзиром да је њено сестринство овдје било малобројно а и старије, али захваљујући својој вјери, свом гостољубљу, свом домаћинском духу и својој ведрини она је веома брзо по доласку овде у Грбаљ задобила повјерење, поштовање и љубав Грбљана, тако да су људи увијек са радошћу свраћали у ову светињу”.
Он је нагласио да је мати Доротеју цијели живот пратило заступништво Пресвете Богородице.
”Иначе читав живот наше мати Доротеје био је под заштитом, под заступништвом Пресвете Богомајке. Она је рођена 14. октобра, на празник Покрова Мајке Божије, а 34 године је провела у Дужима гдје је замонашена, а манастир Дужи је управо посвећен Покрову Мајке Божије. Затим, наредних тридесетак година долази у ову светињу која је такође посвећена Мајци Божијој и Њеном Рођењу”.
Отац Никон се присјетио и њиховог последњег сусрета и разговора у којем је њему и монаху Мардарију причала о томе како је малобројно сестринство у Дужима, а и у Подластви, успјевало да позавршава бројне манастирске послове, а уз то стигне и на богослужења. Нагласила је да црквена богослужења нијесу занемаривале, иако је било дана када су због неодложних послова у башти или на имању морале одложити вечерњу службу по неколико сати, али би након обављеног посла, без обзира на умор од тешког физичког рада, завршавале и вечерње богослужење.
Скренуо је пажњу на њену јаку вољу која ју је одликовала до последњег даха, као и на бригу и, како је казао ”очинско-синовску љубав оца Јустина, садашњег игумана манастира Подластве према мати Доротеји.
”Последње године свог живота мати Доротеја је била доста занемоћала, отежано се кретала, повремено је била и у постељи, али буквално до последњег издисаја била је јаке воље и борбеног духа. Посебно бих истакао љубав и бригу нашег оца Јустина, садашњег игумана, који се са очинско-синовском љубављу ових задњих година побринуо о мати Доротеји, са много разумијевања за њене слабости и немоћи. А у томе је сигурно стекао велико искуство у Пећкој Патријаршији, јер је отац Јустин још као дјечак почео да одлази у ту светињу и да духовно узраста уз пећке старице монахиње. Нека је покој душе нашој мати Доротеји, а вјерујемо и надамо се да ће она са оним мудрим дјевама зачути глас Онога коме је вјерно служила читавог свог живота, а то је глас Господњи: Уђи у радост Господара својега! Христос Васкрсе!”
. . . . . . .
Мати Доротеја је рођена 14. октобра 1943. године у селу Пељаве, код Бијељине, у благочестивој породици Миленка и Томке Делић. Одмах након завршене основне школе 1959. године одлази у манастир Дужи, код своје рођене сестре – мати игуманије Теодоре и постаје искушеница.
У то вријеме манастир је био запуштен и девастиран, без прозора, врата, избушеног крова, цркве која је личила на магацин и чији су зидови били ишарани недоличним натписима које су иза себе оставили војници, будући да је манастир једно вријеме послије рата служио као касарна.
То је слика коју је затекла шеснаестогодишња дјевојчица, када је стигла у манастир Дужи, будућа мати Доротеја.
Замонашена је на празник Успења Пресвете Богородице 1969. године у манастиру Дужи у који је уградила пуне 34 године молитве, љубави, труда и младости, и у којем је обликовала свој свијетли монашки лик, по којем ће остати упамћена и у Херцеговини и у Црној Гори.
У манастир Подластву је дошла 1993. године, током последњег рата, и ту је наставила да уграђује себе до свог последњег даха, оставивши и своје кости да почивају под сјеном храма Рођења Пресвете Богородице.
Вјечан спомен и Царство небеско нашој драгој мати Доротеји!
О. Б.
