На Тргу Слободе у Никшићу, у сриједу 16. марта 2022. године, отворена је изложба репродукција слика Петра Лубарде, под називом „Осам слика – осам прича из Легата Петра Лубарде“. Изложба је уприличена, у оквиру културно-умјетничке манифестације „Дани Петра Лубарде у Никшићу“, чиме је озваничена сарадња ЈУ Музеји и галерије Никшић и Куће Легата у Београду, односно Општине Никшић и Града Београда.
Публику и госте из Градског вијећа Града Београда и Легата Петра Лубарде, поздравио је Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, који је казао да им је намјера да многе неправде, које су биле у протеклом периоду, исправљају управо кроз умјетност. Петар Лубарда, додао је Ковачевић, је вертикала која је довољно високо да можемо да видимо истину и све што треба видјети, гледајући ка том врху.
Изложбу је отворио проф. др Фадиљ Еминовић, члан Градског вијећа Града Београда, задужен за културу, преносећи поздраве градоначелника Београда проф. др Зорана Радојичића и градске управе. Осврнувши се на успостављену сарадњу града Београда и Никшића, Еминовић је навео да је данашња изложба само један мали искорак, уз остале активности које су договорене у области културе, туризма, спорта итд.
„Ваша културна добра која смо ових дана видели и могли да сагледамо је нешто што ће, сигурно, значити грађанима Београда, а с друге стране град Београд има 30 установа културе, које имају шта да понуде вашим грађанима“, поручио је Еминовић.
Кустос у Легату Петра Лубарде из Београда, Дина Павић је говорила о стваралаштву Петра Лубарде, наводећи да су на изложби, уприличеној на Тргу Слободе у Никшићу, представљени радови из фазе након Другог свјетског рата. Међу њима је и слика Сумрак Ловћена, настала као умјетникова реакција на рушење Његошеве капеле.
„Посматрајући уметност као могућност да се изрази објективна истина и лична слобода чином моралне побуне, Петар Лубарда се укључује у кампању која се створила око одлуке рушења капеле на Ловћену, потписивањем петиције против рушења капеле, али и настојећи да ова проблематика добије свој ликовни облик – на сликама Ламенто за песника (Његош на ловћенску тему) и Сумрак Ловћена II, обе из 1970. године.“
„Опредељујући се за апстрактан визуелни идиом, Лубарда је кроз ове слике конкретно транспоновао једну субјективну побуну, али истовремено и представио поларизовану друштвено-политичку стварност почетком `70.их XX века и подсетио нас је, а ја ћу сад навести његове речи, „да је задатак уметности да одрази стварност, да не буде сервилна, да не угађа никоме, да буде креаторска, да води као симбол на застави“, указала је Павић.
Поводом отварања изложбе „Осам слика – осам прича из Легата Петра Лубарде“ одржан је пригодан програм.
